Пожари "опекли" и владу

Специјално за "Политику"
Атина, 29. августа – Згаришта, угљенисано дрвеће, села без живе душе. Шуме без животиња и птица, торови и кокошињци без иједне домаће животиње. Километарски редови пред шалтерима за примање прве новчане помоћи. То је слика Пелопонеза и Грчке шестог дана катастрофе, која је, кажу, најгора после Другог светског рата и која је, само после првих процена, направила штету од преко четири милијарде евра.
Пожари су однели 64 људска живота, међу њима и шесторице ватрогасаца, спалили двадесет села, четири и по хиљаде кућа, триста хиљада хектара земље и шума, 90 одсто сточног и живинског фонда Пелопонеза.

У областима Илијас, Месина, Лаконија и Аркадија још има спорадичних пожара. Наших шест авиона који су стигли као помоћ Грчкој данас су упућени на аеродром у Пиргосу, у најугроженијој области Илија где је без крова над главом остало око 16.000 људи.

Данас су најдраматичније слике са згаришта кућа и села у које се многи враћају. Вуче их срце, успомене, проживљене године. Јер је тешко да ту, у овом тренутку, могу да наставе или отпочну нови живот. У двадесет села није остало ништа – ни људи, ни кућа, ни окућнице – ниједне живе душе. Неки су побегли, неке је, као колону која је бежала из Аркадије, ватра сустигла на путу и ту их довршила. Људи пребирају по пепелу у нади да ће наћи целу бар неку успомену. У неверици гледају уништене маслињаке, воћњаке са кајсијама од којих се живело, стотине угљенисаних грла стоке и живине осталих тамо где их је ватра затекла. Стиже помоћ у храни и води, у неколико села већ су довезене прве монтажне куће. Од данас се свима из настрадалог подручја исплаћује на руке помоћ од три хиљаде евра, а онима који су остали без крова над главом – десет хиљада евра. За свако грло стоке по осамдесет евра, за маслине по сто педесет. Али, како је рекао представник општине Захаро Спирос Билионис, треба да прође најмање пет година да би маслине дале први род.

Премијер Костас Караманлис је на оперативном састанку са Министарством развоја тражио да се помоћ исплаћује по убрзаном систему и нагласио да је приоритет владе да се у овом трагичном тренутку људима помогне да поново живе, да се врате у своја села. Треба помоћи да се створи нова основа за будућност, треба доказати да смо у овој националној кризи једна душа, изјавио је премијер Грчке.

Влада је ових дана  на удару критика да је посредни кривац за размере катастрофе јер није било довољно снаге да се ватрена стихија одмах ефикасно заустави. Бурно реагују грађани, демонстранти који су на улицама Атине, али је најгласнија опозиција која директно оптужује Караманлисов кабинет да није у стању да заштити грађане Грчке и да земљу води у хаос.

Национална трагедија се полако, али сигурно, политизује јер је до превремених избора остало двадесетак дана. Катастрофа и ванредно стање накратко су изменили фокус интересовања, али је врло брзо катаклизма постала основа на којој се губе или стичу предизборни поени. Испитивања јавног мњења показују да владајућа Нова демократија води испред социјалиста ПАСОК-а са нешто више од процента разлике. Папандреу наставља са оптужбама тврдећи да је недопустиво да влада произвољно инсинуира да неке организоване терористичке снаге споља или изнутра, дакле, можда чак и  опозиција, сносе одговорност за пожаре и намерно покушавају да дестабилизују стање у земљи. Опозиција тражи од Караманлиса бар један доказ да је акција организована, да су основане претпоставке и његове тврдње да је немогуће да толико пожара букне у исто време, и са таквом прецизношћу.

Без доказа, ова прича може да постане контрапродуктивна. Једини аргумент су ухапшени и осумњичени за директно подметање пожара.

Има спекулација да је све дело неке суседне земље, да је паљење покушај да се дође до олакшица за претварање овог земљишта у плодне саднице за шта, наводно, постоји интерес како у Грчкој тако и ван ње. Испитивања јавног мњења показују да десет посто грађана сматра да државни механизам није одговарајуће и координирано деловао у гашењу пожара. Међутим, чак седамдесет одсто испитаника сматра да пожари представљају организовани план против Грчке.

 Грађани су у великом проценту, чак 70 одсто, незадовољни понашањем владе, али, исто тако, и понашањем опозиције када је реч о пожарима. Дакле, нико не може бити сигуран у исход избора. Не може се чак ни претпоставити хоће ли се онај мали проценат бирача који стварају разлику ипак озбиљно замислити – ко је, у ствари, главни кривац и коме треба дати шансу.