Požari "opekli" i vladu

Specijalno za "Politiku"
Atina, 29. avgusta – Zgarišta, ugljenisano drveće, sela bez žive duše. Šume bez životinja i ptica, torovi i kokošinjci bez ijedne domaće životinje. Kilometarski redovi pred šalterima za primanje prve novčane pomoći. To je slika Peloponeza i Grčke šestog dana katastrofe, koja je, kažu, najgora posle Drugog svetskog rata i koja je, samo posle prvih procena, napravila štetu od preko četiri milijarde evra.
Požari su odneli 64 ljudska života, među njima i šestorice vatrogasaca, spalili dvadeset sela, četiri i po hiljade kuća, trista hiljada hektara zemlje i šuma, 90 odsto stočnog i živinskog fonda Peloponeza.

U oblastima Ilijas, Mesina, Lakonija i Arkadija još ima sporadičnih požara. Naših šest aviona koji su stigli kao pomoć Grčkoj danas su upućeni na aerodrom u Pirgosu, u najugroženijoj oblasti Ilija gde je bez krova nad glavom ostalo oko 16.000 ljudi.

Danas su najdramatičnije slike sa zgarišta kuća i sela u koje se mnogi vraćaju. Vuče ih srce, uspomene, proživljene godine. Jer je teško da tu, u ovom trenutku, mogu da nastave ili otpočnu novi život. U dvadeset sela nije ostalo ništa – ni ljudi, ni kuća, ni okućnice – nijedne žive duše. Neki su pobegli, neke je, kao kolonu koja je bežala iz Arkadije, vatra sustigla na putu i tu ih dovršila. Ljudi prebiraju po pepelu u nadi da će naći celu bar neku uspomenu. U neverici gledaju uništene maslinjake, voćnjake sa kajsijama od kojih se živelo, stotine ugljenisanih grla stoke i živine ostalih tamo gde ih je vatra zatekla. Stiže pomoć u hrani i vodi, u nekoliko sela već su dovezene prve montažne kuće. Od danas se svima iz nastradalog područja isplaćuje na ruke pomoć od tri hiljade evra, a onima koji su ostali bez krova nad glavom – deset hiljada evra. Za svako grlo stoke po osamdeset evra, za masline po sto pedeset. Ali, kako je rekao predstavnik opštine Zaharo Spiros Bilionis, treba da prođe najmanje pet godina da bi masline dale prvi rod.

Premijer Kostas Karamanlis je na operativnom sastanku sa Ministarstvom razvoja tražio da se pomoć isplaćuje po ubrzanom sistemu i naglasio da je prioritet vlade da se u ovom tragičnom trenutku ljudima pomogne da ponovo žive, da se vrate u svoja sela. Treba pomoći da se stvori nova osnova za budućnost, treba dokazati da smo u ovoj nacionalnoj krizi jedna duša, izjavio je premijer Grčke.

Vlada je ovih dana  na udaru kritika da je posredni krivac za razmere katastrofe jer nije bilo dovoljno snage da se vatrena stihija odmah efikasno zaustavi. Burno reaguju građani, demonstranti koji su na ulicama Atine, ali je najglasnija opozicija koja direktno optužuje Karamanlisov kabinet da nije u stanju da zaštiti građane Grčke i da zemlju vodi u haos.

Nacionalna tragedija se polako, ali sigurno, politizuje jer je do prevremenih izbora ostalo dvadesetak dana. Katastrofa i vanredno stanje nakratko su izmenili fokus interesovanja, ali je vrlo brzo kataklizma postala osnova na kojoj se gube ili stiču predizborni poeni. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da vladajuća Nova demokratija vodi ispred socijalista PASOK-a sa nešto više od procenta razlike. Papandreu nastavlja sa optužbama tvrdeći da je nedopustivo da vlada proizvoljno insinuira da neke organizovane terorističke snage spolja ili iznutra, dakle, možda čak i  opozicija, snose odgovornost za požare i namerno pokušavaju da destabilizuju stanje u zemlji. Opozicija traži od Karamanlisa bar jedan dokaz da je akcija organizovana, da su osnovane pretpostavke i njegove tvrdnje da je nemoguće da toliko požara bukne u isto vreme, i sa takvom preciznošću.

Bez dokaza, ova priča može da postane kontraproduktivna. Jedini argument su uhapšeni i osumnjičeni za direktno podmetanje požara.

Ima spekulacija da je sve delo neke susedne zemlje, da je paljenje pokušaj da se dođe do olakšica za pretvaranje ovog zemljišta u plodne sadnice za šta, navodno, postoji interes kako u Grčkoj tako i van nje. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da deset posto građana smatra da državni mehanizam nije odgovarajuće i koordinirano delovao u gašenju požara. Međutim, čak sedamdeset odsto ispitanika smatra da požari predstavljaju organizovani plan protiv Grčke.

 Građani su u velikom procentu, čak 70 odsto, nezadovoljni ponašanjem vlade, ali, isto tako, i ponašanjem opozicije kada je reč o požarima. Dakle, niko ne može biti siguran u ishod izbora. Ne može se čak ni pretpostaviti hoće li se onaj mali procenat birača koji stvaraju razliku ipak ozbiljno zamisliti – ko je, u stvari, glavni krivac i kome treba dati šansu.