Цене прикочиле

Поучени ранијим искуствима, српски потрошачи већ добро знају да кад поскупи хлеб, нажалост, треба да се надају и нешто вишим ценама тестенина, грицкалица и слаткиша који се праве од брашна. Врло добро им је познато и то да кад трговци окаче на свеже месо више цене, онда се ни кобасице, виршле, паштете, шунке и саламе не могу још дуго куповати за исте паре. За најбољи пример такозваног домино ефекта раста цена може да послужи поскупљење млека. Следећег викенда за два до четири одсто биће скупљи не само литар ове течности, већ и јогурт, сир, сирни намази и сви производи који се праве на бази млека.

Трговци из водећих домаћих трговина јуче су, међутим, смиривали страхове својих муштерија. Бар када је реч о поскупљењима, директори малопродаја ће, изгледа, накратко одложити дигитроне. Како кажу у "Делти", осим већ најављених поскупљења основних животних намирница, нови дописи од произвођача сличне садржине не стижу у радње.

– Постоје, додуше, назнаке да ће поскупети месни производи. Кондиторска индустрија мирује и нема назнака да ће слаткиши  и грицкалице поскупети. Потрошачи не треба превише да страхују, јер са свим добављачима имамо уговоре по којима они промене цена морају да најаве од 15 до 30 дана раније, у зависности од робне групе. Бар засад таквих најава нема – кажу у "Делта малопродаји".

И задужени за односе с јавношћу у "Меркатору" и "М-Родићу" истичу да са произвођачима послују у складу са раније договореним ценама и да нема сигнала да ће поскупљење хлеба, меса, уља и млека за собом повући инфлаторну лавину.

– Сви чекају и процењују шта ће се даље дешавати са ценом основних сировина – кажу у овим продајним ланцима.

Трговци су, међутим, опрезни у проценама, напомињу да је година била сушна, тако да је храна поскупела свуда у свету. Зато и не могу да предвиде до када ће ова ценовна пауза трајати.

Економисти, ипак, истичу да не треба много веровати трговачким обећањима и кажу да ће све зависити од закона тржишта.

– Произвођачи који процене да ће свој производ моћи да продају по нешто вишој цени, одлучиће се за поскупљења – сматра Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања у Институту друштвених наука. – Понашаће се онако како им то тржиште дозволи. Ту не помажу ни обећања ни покушаји државе да заустави раст цена, јер је њен посао да обезбеди услове за долазак конкуренције, а не да забрањује извоз пшенице и прети заустављањем цена. Тако се прави дармар на тржишту. Ланчаних поскупљења нема онда када је конкуренција жестока и када о поскупљењу и појефтињењу одлучују само закони понуде и тражње – вели Шуковић који сматра да у овом тренутку није толико битно да ли ће инфлација до краја године бити седам или 10 процената. Како каже, важно је отклонити узрок њеног појављивања, а то се, истиче он, не постиже мерама које држава тренутно предузима.

У августу се, барем према прогнози гувернера Радована Јелашића, може очекивати да базна инфлација достигне три процента. Кад се на то дода раст цена које контролише држава, потом високи јавни расходи и раст плата до краја године инфлација би могла да стигне до 7,4 одсто.