Cene prikočile

Poučeni ranijim iskustvima, srpski potrošači već dobro znaju da kad poskupi hleb, nažalost, treba da se nadaju i nešto višim cenama testenina, grickalica i slatkiša koji se prave od brašna. Vrlo dobro im je poznato i to da kad trgovci okače na sveže meso više cene, onda se ni kobasice, viršle, paštete, šunke i salame ne mogu još dugo kupovati za iste pare. Za najbolji primer takozvanog domino efekta rasta cena može da posluži poskupljenje mleka. Sledećeg vikenda za dva do četiri odsto biće skuplji ne samo litar ove tečnosti, već i jogurt, sir, sirni namazi i svi proizvodi koji se prave na bazi mleka.

Trgovci iz vodećih domaćih trgovina juče su, međutim, smirivali strahove svojih mušterija. Bar kada je reč o poskupljenjima, direktori maloprodaja će, izgleda, nakratko odložiti digitrone. Kako kažu u "Delti", osim već najavljenih poskupljenja osnovnih životnih namirnica, novi dopisi od proizvođača slične sadržine ne stižu u radnje.

– Postoje, doduše, naznake da će poskupeti mesni proizvodi. Konditorska industrija miruje i nema naznaka da će slatkiši  i grickalice poskupeti. Potrošači ne treba previše da strahuju, jer sa svim dobavljačima imamo ugovore po kojima oni promene cena moraju da najave od 15 do 30 dana ranije, u zavisnosti od robne grupe. Bar zasad takvih najava nema – kažu u "Delta maloprodaji".

I zaduženi za odnose s javnošću u "Merkatoru" i "M-Rodiću" ističu da sa proizvođačima posluju u skladu sa ranije dogovorenim cenama i da nema signala da će poskupljenje hleba, mesa, ulja i mleka za sobom povući inflatornu lavinu.

– Svi čekaju i procenjuju šta će se dalje dešavati sa cenom osnovnih sirovina – kažu u ovim prodajnim lancima.

Trgovci su, međutim, oprezni u procenama, napominju da je godina bila sušna, tako da je hrana poskupela svuda u svetu. Zato i ne mogu da predvide do kada će ova cenovna pauza trajati.

Ekonomisti, ipak, ističu da ne treba mnogo verovati trgovačkim obećanjima i kažu da će sve zavisiti od zakona tržišta.

– Proizvođači koji procene da će svoj proizvod moći da prodaju po nešto višoj ceni, odlučiće se za poskupljenja – smatra Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja u Institutu društvenih nauka. – Ponašaće se onako kako im to tržište dozvoli. Tu ne pomažu ni obećanja ni pokušaji države da zaustavi rast cena, jer je njen posao da obezbedi uslove za dolazak konkurencije, a ne da zabranjuje izvoz pšenice i preti zaustavljanjem cena. Tako se pravi darmar na tržištu. Lančanih poskupljenja nema onda kada je konkurencija žestoka i kada o poskupljenju i pojeftinjenju odlučuju samo zakoni ponude i tražnje – veli Šuković koji smatra da u ovom trenutku nije toliko bitno da li će inflacija do kraja godine biti sedam ili 10 procenata. Kako kaže, važno je otkloniti uzrok njenog pojavljivanja, a to se, ističe on, ne postiže merama koje država trenutno preduzima.

U avgustu se, barem prema prognozi guvernera Radovana Jelašića, može očekivati da bazna inflacija dostigne tri procenta. Kad se na to doda rast cena koje kontroliše država, potom visoki javni rashodi i rast plata do kraja godine inflacija bi mogla da stigne do 7,4 odsto.