Спорења око статуса Јеховиних сведока

Када је покрајински суд у Берлину пре две године у правима изједначио Јеховине сведоке са Католичком и Протестантском црквом Немачка је била у шоку. Упркос бројним оптужбама да су "недовољно лојални држави", јер спречавају своје чланове да излазе на изборе, служе војску, салутирају застави и примају трансфузију крви, следбеници учења Чарлса Тејза Расела су после 15 година парничења победили. Легализација на подручју немачке престонице омогућила им је да прикупљају "црквени порез", право на пореске олакшице, али и да оснивају хуманитарне организације.

Али, упркос добијеној легитимацији јавног религијског друштва, Јеховине сведоке у Немачкој још називају "америчком хришћанском сектом". Спорења око статуса Јеховиних сведока постоје и у Француској. Парламентарна комисија је ову организацију 1996. године маркирала као "опасну секту". Четири године касније је Врховни суд Француске Јеховиним сведоцима дао статус јавног религијског друштва које не угрожава мир и наложио полицији да их више не надгледа. Прошле године нова скупштинска комисија поново је узела "на зуб" Јеховине сведоке. Према извештају НВО "Људска права без граница", откако су их парламентарци поново означили као секту у Француској, објекти где се окупљају Јеховини сведоци вандалски су нападнути 67 пута.

Занимљив је и случај Русије. Према извештају "Сајбер каст сервиса", суд је у марту 2004. године забранио деловање Јеховиних сведока у Москви, са образложењем да "разарају породице, шире религијску мржњу и одбијају медицинску помоћ". Али, под притиском Стејт департмента који је тражио од Русије да поштује религијске слободе суд је неколико месеци касније скинуо забрану са деловања ове религијске организације.

Зато не чуди што и код нас постоји конфузија око статуса Јеховиних сведока. Закон о црквама о верским заједницама не признаје нетрадиционалне верске заједнице, али су оне регистроване код органа јавне управе, а такав пример су и Јеховини сведоци.

Према закону, постоји седам традиционалних цркава и верских заједница – оне које у Србији имају вишевековни историјски континуитет и чији је правни субјективитет стечен на основу посебних закона. То су Српска православна црква, Римокатоличка црква, Словачка евангеличка црква, Реформатска хришћанска црква, Евангеличка хришћанска црква, као и Исламска и Јеврејска верска заједница.

Нетрадиционалне верске заједнице се разврставају на деноминације и мале верске заједнице, али се, како каже публициста Мирко Ђорђевић, избегава израз секта, јер има пејоративан карактер. Према његовом мишљењу нетрадиционалне верске заједнице не представљају опасност за друштво.

"Верске заједнице које се позивају на верску нетрпељивост или прихватају начела која су претња другачијем су забрањене. На пример, сатанисти, заједнице које користе дрогу, оружје, насиље. То није религијски проблем, већ социјално-патолошки проблем", објашњава Ђорђевић.

Зденко Ковачевић, из Службе за штампу Јеховиних сведока каже да су 1953. године у тадашњој ФНР Југославији били законски признати као хришћанска верска заједница. Према његовим речима они су прошле године поднели захтев за регистрацију Министарству вера Србије, али је захтев враћен на допуну.

Капетан МУП-а Зоран Д. Луковић у књизи "Верске секте – приручник за самоодбрану" за Јеховине сведоке каже да су једна од најбројнијих, најраспрострањенијих и најдисциплинованијих секти у свету. "Нека један члан породице, клуба, фирме постане Јеховин сведок, остали више не могу остати мирни"; пише Луковић.

И за Православну и Католичку цркву Јеховини сведоци проповедају псеудохришћанско, односно јеретичко учење. Зато што одбацују догму о Светој тројици, уче да Исус Христос није разапет на крсту, већ да је обешен и да је васкрсао само духовно, а не телесно. Не поштују хришћанске симболе и Дева Марија за њих није Богородица. Суштина учења је хилијазам, односно вера у скори долазак Христовог земаљског хиљадугодишњег царства. По њиховом учењу, вечни живот на небу "резервисан" је само за 144.000 праведника који су одабрани.

За Православну цркву Јеховини сведоци су секта, а католици осим овог термина користе и називе нови религијски, односно алтернативни покрет. Католички веб портал www.katolici.org дефинише их као релативно малу верску заједницу која се посебним учењем одвојила од владајуће цркве и обично се истиче ригорозним моралом, фанатизмом и жаром у придобијању нових следбеника. Култ је, по њиховом схватању, мања религијска група, слабије организована од секте и обично привремена и не заснива се на одређеној доктрини.

У Италији има око 700 алтернативних покрета и више од 100 секти, а, како јавља Радио Ватикан, странце највише врбују Јеховини сведоци, евангелисти и пентакосталци. Овај проблем разматрала је прошле године и Италијанска бискупска конференција. Бискуп Луиђи Негри каже да су ови покрети велики изазов за цркву, као што су били гностици који су се појављивали током историје цркве. "Не треба да улазимо у дијалог са сектама, као што то не чинимо са идеологијама. Морамо се суочавати са особама које учествују у таквим искуствима, слично као са поборницима неке идеологије", поручује бискуп Луиђи Негри.