Сваки сељак има свој рецепт

Изгледа просто, а није, јер да би само главица купуса стигла до трпезе, произвођачима предстоји много посла. Прво да парцелу на којој ће га садити припреме, добро попрскају препаратима против једногодишњих корова, да ставе садницу у земљу, ставе неко средство за заштиту од болести полегања расада, купусара и лисне совице. Десет дана од расађивања биљчици је потребно ново прскање и тако редом – шест прскања разним хербицидима, инсектицидима, бактерицидима и, ако још добро време послужи – род купуса ће бити берићетан.

Слично се може испричати и за гајене културе, без обзира на то да ли је реч о ратарским, повртарским и индустријским биљкама, воћу или виновој лози – без пестицида, кажу стручњаци, род би био мањи за 80 одсто. Многи врте главом питајући се колико је храна „обогаћена” хемијом здрава за људе, животиње и колико угрожава животно окружење. Тим поводом се често оглашавају „зелени” пропагирајући органску производњу хране. Међутим, велики произвођачи пестицида су почели да упозоравају на штету и опасност од неправилне употребе средстава за заштиту биља. Тако је недавно у Београду одржан нови скуп посвећен Иницијативи за безбедно и одрживо коришћење пестицида која се спроводи у 16 земаља и доприноси да пољопривредници унапређују знање укључујући и коришћење заштитне опреме, адекватно складиштење, примену и одлагање употребљене амбалаже.

– Делегација више од 50 представника индустрије средстава за заштиту биља и државних тела размотрила је информације и расправљала о начинима да се обезбеди што правилнија примена средстава за заштиту биља – сазнајемо од Драгане Димитријевић, извршног менаџера Српске асоцијације произвођача за заштиту биља (SECPA), инсистирајући на почетку разговора да свој допринос већој безбедности мора дати пре свега држава тако што ће Управа за заштиту биља Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде донети пропис усклађен са прописом ЕУ. Појашњава да за сада имамо један закон, али два принципа (Закон о заштити биља из 1998. године и Закон о средствима за заштиту биља који је донет 2009. године).

Оно на чему посебно инсистира наша саговорница из Асоцијације јесте контрола активне материје.

– Када се каже „производња средстава за заштиту биља”, свуда у свету се мисли на производњу, односно синтезу активне супстанце, која је основни „носилац деловања” сваког заштитног средства. У Србији се не спроводи синтеза активних супстанци, већ се увози готова супстанца, али није увек познат и њихов детаљан састав. Пестициде који имају „комплетан досије”, како то регулатива у ЕУ обавезује, производе велике компаније са научноистраживачким тимом, уз коришћење савремених технологија, као и генеричке компаније. Уколико хемијска еквивалентност није потврђена, ради се накнадна процена токсиколошке еквивалентности. Управо на томе инсистирају инострани произвођача средстава за заштиту биља истичући да се она може обавити у иностранству – додаје Драгана Димитријевић.

Нашим сељацима ће све зазвучати као да неко жели да им накнадно „соли памет” после година и година проведених на њиви и „коначно” им објасни како да усеве штите хемијом, као да то нису чинили годинама и деценијама. Али, није на одмет мало анализирати стање.

Који су проверени

У нашој земљи се још не ради процена хемијске и токсиколошке еквивалентности на начин како је то прописано и како се ради у земљама ЕУ јер нисмо њена чланица, немамо ни приступ документацији првих произвођача активних супстанци, која је према правилима ЕУ, дозвољена само земљама чланицама. Међутим Снежана Савчић-Петрић, начелница Одељења за заштиту и исхрану биља у Министарству пољопривреде, каже:

– Република Србија у процесу придруживања ЕУ има обавезу да хармонизује своје законодавство са прописима ЕУ и на томе се ради.

У земљама Европске уније, на чију се регулативу представници Удружења (SECPA) позивају, као и у другим развијеним земљама попут САД или Јапана, целокупна документација доставља се само при првој регистрацији средства за заштиту биља произведеног од нове активне супстанце. После истека периода заштите патентног права за активну супстанцу, сви остали произвођачи који желе да ставе у промет средство за заштиту биља на бази те исте супстанце не достављају целу документацију јер се сматра да је понављање испитивања са стручне стране непотребно, а регулативама везаним за добробит животиња и – забрањено.

Према подацима Привредне коморе Србије, у 2013. години у нашу земљу је највише пестицида увезено из земаља ЕУ (Немачка, Француска, Шпанија, Белгија, Италија, Велика Британија) – око 65 одсто вредности, затим из Кине (19 одсто), Швајцарске (седам одсто) и Израела (шест одсто).

– Удружење произвођача има доста добрих и корисних иницијатива и у томе их подржавам, али треба дати времена и законодавцу да свој посао уради темељно, поготово што се и у оквиру ЕУ ради на корекцијама закона – каже др Петар Вукша, професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, додајући да, када је реч о активној супстанци која се користи у средствима за заштиту биља нема много непознаница, али зато су разлике у ценама поприличне. Професор инсистира на важности образовања самих пољопривредника како би препарат правилно користили, јер од тога много више зависи безбедност пре свега самих произвођача приликом примене, а потом животне средине и хране коју једемо.

Шта пише у упутству

У којој мери ће оно што штити биљку у башти или на њиви бити безбедно по околину зависи од тога како ће бити примењено, а то подразумева најпре да ће пре него што га примени сељак прочитати упутство за производ.

– Није довољно да се прочита само назив и доза коју ваља узети, јер на упутству пише не само како се хемија користи већ и колико је отровна и опасна по околину. Међутим, приликом једног од истраживања испоставило се да темељно, од почетка до краја, тај папир прочита само један од 60 испитаника – каже Драгана Димитријевић и примећује да су разлог за то ситна слова као и чињеница да многи произвођачи заправо не разумеју шта пише.

– Следеће на чему инсистирају у фабрикама пестицида јесте заштитна опрема коју би требало да сви користе приликом прскања, јер човек би осим биљке требало да заштити и себе и своје здравље. Међу разлозима је и јако баналан – стиде се. Било је случајева да домаћин купи комплетно заштитно одело и не облачи га да му се комшија не би смејао – наводи Димитријевић. – Има и оних који су превише опуштени па у кратким панталонама, као да су пошли на плажу, ставе прскалицу на леђа и пођу у башту или воћњак, занемарујући важност заштите, пре свега коже јер највише лошег се догоди управо преко деловања пестицида на кожу ногу и руку.

Када је реч о коришћењу нових технологија, рецимо променило се гледање на ствари па је некада било препоручивано да се користи дизна која „прави облак”, а сада ти исти заговарају ону којом се директније наноси препарат на биљку.

Троструко испирање

Када се препарат потроши амбалажа обично заврши у оближњем јарку, можда у потоку или на депонији за смеће.

– Све је то јако опасно јер се на посредан начин трује земљиште или водени ток. Зато стално апелујемо на кориснике да пре бацања оперу амбалажу од средстава за заштиту биља. Опасно је празну флашу, рецимо, опрати па у њој држати храну за животиње, јер пластика упија супстанце тако да се посуда не може потпуно очистити. Чак је добро да испрана боца буде и пробушена да је не би неко поново користио – саветује извршни менаџер асоцијације произвођача за заштиту биља. Опрану амбалажу би, кажу, требало сакупити и предати на рециклирање. У Хрватској је тај проблем решен тако што су произвођачи условљени субвенцијама.

Колика је одједном та опасност од лоше употребе пестицида, питаће многи, баш као што ће подсетити да су наши сељаци и без великих фабриканата и њихових савета успешно гајили оно што се једе на нашим трпезама и продаје на овдашњим пијацама. И није било масовних тровања. Ипак, погледајмо податке: осим регистрованих произвођача пољопривредом се, на својим окућницама, бави још око 700.000 људи.

– То су, такозвани хобисти, који имају мање површине и они препарате узимају у мањим бочицама које би такође требало прикупити – инсистира Димитријевић на правилима.

Вођење књига у које се бележи шта је од пестицида коришћено, када и у којој количини, спада у обавезу за коју многи произвођачи и не знају, а била би им корисна, ако ништа друго бар да планирају материјалне издатке.

Пестициди се недопустиво олако користе. Али ако је човек спреман да на своју руку узима антибиотик, како га „дозвати памети” да је и пестицид лек који може постати отров због нестручног и прекомерног коришћења – сем законским одредбама.

Што се тиче земаља Европске уније, оне су ову област уредиле увођењем задруга, у којима се одреде семе, ђубриво и заштитна средства за културу коју члан задруге сеје. Тако је ланац одговорности јаснији, а купац у сваком тренутку може да сазна чиме је производ третиран.

----------------------------------------------------------

Нисмо ми „од јуче”

Поводом обележавања стогодишњице законодавства у области заштите у Србији, др Илија Перић, један од председника Друштва за заштиту биља, подсетио је на „Закон о уништавању штетних животиња и биљака и заштићивању корисних животиња” који је после одлуке Народне скупштине краљ Србије Александар Обреновић потврдио 16. јула 1898. године (по старом календару). Тај закон је био у групи првих норматива у заштити биља у Европи и свету, а све његове одредбе су актуелне и данас и на неки начин су уграђене и у најновији закон о заштити биља. Значај донетог закона увеличао је и потпис тадашњег министра народне привреде, чувеног научника – хемичара Симе Лозанића, касније првог ректора Универзитета у Београду.

Југославија је једна од 15 земаља које су биле иницијатори оснивања Регионалне организације за заштиту биља у Европи и Медитерану (EППO) и потписник оснивачког акта 1951. У име Југославије потпис је дао Гвидо Нонвеје, први директор Института за заштиту биља у Топчидеру – Београд. Сада ЕППО има 50 држава чланица.

----------------------------------------------------------

Подсетник

Хемијска средства за уништавање паразита, изазивача болести биљака, штеточина (инсекти, глодари и штетне птице) и корова називају се једним именом пестициди. Отровни су чак и у малим количинама, зато ваља бити опрезан приликом њихове употребе. Да би се избегло тровање неопходно је:

● Обавезно прочитати упутство на амбалажи и строго га се придржавати. Важно је да се средство чува у оригиналној амбалажи.

● Увек користити заштитно одело, маску и обавезно одговарајуће рукавице (препоручене у упутству) – то што су неудобни мала је цена која се плаћа за чување здравља.

● Не повећавати дозу у односу на прописану, јер се тиме неће решити проблем! Ако нема ефекта, грешка је или у времену примене или у избору препарата.

● Пестициди се примењују по сувом времену: ако се користе непосредно пре кише, могу се лако испрати и неће дати очекивани ефекат. Не прскати их ако ветар дува брзином већом од 20 километара на сат, да их не би разносио и оштетио друге културе.

● Пестициди се не примењују на температури нижој од осам степени нити на већој од 25 степени.

● После рада обавезно је купање водом и сапуном.

● Не примењивати пестициде ако није неопходно.

● Не прати прскалицу у реци или потоку, неко ће можда пити воду низводно.

● Кад се третира усев, посебно медоносно биље, неопходно је обавестити оближње пчеларе.

● Ако се пестицид проспе на кожу или одело, треба га добро испрати водом и сапуном. Сапун не само да испира пестициде, него убрзава њихово разлагање.

● Празна амбалажа (картонске кутије и фолије) не сме завршити на извору, у бунару, реци, језеру, бари, нити у јами, каналу, канализационој мрежи, поред пута, на депонији или на други начин на који може доћи до загађења животне средине.

● Обавезно пробушити празну амбалажу.

----------------------------------------------------------

Појмови у заштити биља

ДОЗА – количина препарата или активне материје у килограмима или литрима по јединици површине.

КОНЦЕНТРАЦИЈА – количина препарата у процентима.

КАРЕНЦА – време које мора да протекне од последње примене пестицида до бербе (жетве), односно последњи рок примене пре бербе.

РАДНА КАРЕНЦА – за које време није дозвољен рад и приступ људима у пољу и заштићеном простору након примене пестицида.

ОСТАЦИ (РЕЗИДУЕ) – количина средства за заштиту биља која остане у земљишту или у биљном ткиву одређено време након примене.

----------------------------------------------------------

Одређивање концентрације

1 кг (килограм) = 1000 г (грама)

1 л (литар) = 1000 мл (милилитара)

Ако у упутству пише да се средство примени у концентрацији 0,1 %, а треба попрскати усев са 10 литара воде, онда се у прскалицу са 10 литара воде дода 10 милилитара (мл) или грама (г). Уколико се примењује концентрација од 0,25 %, а  треба третирати усев са 50 литара воде, онда се у прскалицу сипа 50 литара воде и 125 милилитара или грама пестицида.