Један чист досије за две плате

Министарство привреде именовало је осам својих запослених радника у органе управљања предузећа у реструктурирању. То само по себи не би било ништа необично да ти исти људи као службеници у том истом министарству не решавају судбину баш тих предузећа. Пишу акта из делокруга Министарства привреде, надзиру рад Агенције за приватизацију, али им то не смета да истовремено седе у надзорним и управним одборима и скупштинама предузећа у којима су поништене приватизације и која чекају купце. И за то, уз редовну плату на послу који редовно обављају, примају и месечну надокнаду.

У Министарству привреде кажу да висину те накнаде утврђује скупштина предузећа или акционара и да је она обично у висини републичког просека, што је око 43.000 динара. Додају да су те исплате доста нередовне и да нико из Министарства не инсистира на њиховој исплати с обзиром на стање у овим предузећима.   

Упитани, које критеријуме примењују када предлажу своје службенике у органе управљања предузећа, у Министарству одговарају да су то стручност, посвећеност послу и упућеност у проблем конкретног предузећа, као и чист досије државног службеника.

Ко је све од државних службеника именован у управљачке структуре предузећа у реструктурирању може се видети у личним картама тих предузећа на сајту Министарства привреде. Будући да је од њиховог објављивања до данас прошло неко време, да су се променили министри и њихови сарадници, од Министарства привреде смо тражили да нам достави тачне информације о државним службеницима који су тренутно ангажовани у надзорним одборима и скупштинама.

Према подацима које смо добили реч је углавном о саветницима и међу њима највише функција има Горан Батак. Члан је надзорних одбора „Магнохрома” – Краљевои „Драгана Марковића” – Београд. Именован је такође и у скупштину Фонда „Инекс интерекспорт”. То предузеће има у управном одбору још једног члана из редова овог министарства. Реч је о Александру Воштићу.

Тамара Стајковић је чланица два надзорна одбора – „Прве петолетке промет” и „Прве петолетке индустрије пнеуматика” – Трстеник. Две функције има и Зоран Тадић. Он је члан скупштине „Железаре Смедерево” у којој ради волонтерски и члан је надзорног одбора ФРА – Чачак.

Апанажу не прима Александар Милуновић, као члан Скупштине Фап-а – Прибој.

Са по једном функцијом у предузећима у реструктурирању су Мишела Николић, доскорашња помоћница министра привреде, као чланица Скупштине „Интернационала ЦГ”, Душан Вуковић, члан је у Надзорном одбору МСК – Кикинда и Милица Мандић, председница Скупштине у предузећу „Сава Тент” – Обреновац.

У Министарству привреде наглашавају да су ови државни службеници у складу са Законом о привредним друштвима, ангажовани у органе управљања предузећа у реструктурирању на основу решења владе, као и одлуком скупштине предузећа.

У писаном одговору „Политици” наглашавају да су јавни сви подаци о службеницима, који су чланови органа управљања у предузећима у реструктурирању и могу се наћи на сајту Агенције за борбу против корупције. Међутим, тамо нема ажурираних имовинских карата, јер службеници често нису ни пријавили имовину и функције. Једна од малобројних која је то учинила је Мишела Николић . Она је навела да за чланство у Скупштини „Интернационала ЦГ” прима 58.000 динара. То исто је учинио и Александар Воштић. Пријавио је да као државни службеник прима 63.200 динара, да као члан Надзорног одбора у Фонду „Инекс интерекспорт” прима 63.158 динара и да у Акцијском фонду месечно добија 33.000 динара.

На питање да ли Министарство привреде сматра да државни службеници треба да буду у органима управљања предузећа у реструктурирању и није ли то сукоб интереса због надлежности које имају у тим предузећима, а посебно када крене процес приватизације по новом закону, они одговарају:

„Влада Србије именује, преко ресорног министарства, своје представнике у органе управљања предузећа у реструктурирању будући да је потребно, због проблема у којима се налазе, да има увид у пословање ових предузећа, али и могућност контроле. Влада има интерес и право да, преко представника у органима управљања, контролише пословање ових предузећа с обзиром на то да им помаже субвенцијама и другим видовима помоћи”, наводе у Министарству привреде.

 Они истичу да се приликом именовања било ког члана надзорног или извршног одбора тражи сагласност Агенције за борбу против корупције. Ово тело даје оцену да ли је предложено лице у сукобу интереса или не и суд овог тела Министарство не доводи у питање.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, међутим, сматра да су ови службеници у дебелом сукобу интереса и законски и морално. Тврди да им није место у органима управљања предузећа у реструктурирању.

Као државни чиновници одлучују о свему и наравно да ће им бити ближе предузеће у чијем надзорном одбору седе. При додели субвенција, на пример, сигурно ће гледати да их дају својој фирми, то јест оној у чијим органима управљања се налазе. Они би као државни службеници требало да буду непристрасни. Како да буду такви према предузећу у коме добијају апанажу? Зато би требало прво укинути накнаде у надзорним одборима, јер би се тада тачно искристалисало ко у њима седи због пара, а ко зато што нешто зна и хоће да помогне – каже Савић и предлаже да се чланство у надзорним одборима временски ограничи и повери искључиво професионалцима.

Примери и из других министарстава

Из личних карти предузећа у реструктурирању може се сазнати да државни службеници и из других министарстава заузимају места у надзорним одборима предузећа у реструктурирању. На пример, Гордана Мишев, самостална саветница у Министарству енергетике чланица је Надзорног одбора Рафинерије нафте Панчево. Снежана Богдановић, виша савезница у Министарству рада, чланица је Надзорног одбора предузећа „Драган Марковић”. У истом том предузећу у Надзорном одбору је Татјана Мирановић-Дробњак, руководилац групе за производњу и прераду ратарских производа у Министарству пољопривреде.