Полиграф – справа између лажи и истине

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић поручио је да ће српска јавност врло брзо сазнати све битне детаље у вези с резултатима полиграфског тестирања Дарка Шарића, оптуженог за шверц кокаина и недавно смењеног начелника Управе криминалистичке полиције Родољуба Миловића. Стефановић је, коментаришући чињеницу да су и Миловић и Шарић „прошли” детектор лажи, иако су говорили потпуно супротне ствари, рекао да је истрага о томе у току.

– Радна група која је ангажована на расветљавању тог случаја ради пуном паром како би се утврдиле све чињенице. Трудићемо се да у што краћем року истражимо све наводе и благовремено упознамо јавност с тим шта је пуна истина – поручио је министар унутрашњих послова.

Да нешто „није у реду” кад је реч о тестирању Шарића и Миловића, сагласан је и Слободан Зечевић, бивши дугогодишњи полиграфиста у београдској полицији, а сада власник фирме „Полиграф и детектор”. Он за „Политику” каже да је рано за доношење било каквих закључака у вези с конкретним случајем.

– Ко баш може да гарантује да је утврђено да је Шарић говорио истину током полиграфског испитивања? Мени се много пута током дугогодишњег рада у полицији на томе, догодило да „поуздани саговорник” у јавност изнесе потпуно другачије информације од оних које сам ја навео у извештају о полиграфском тестирању које сам обавио. С обзиром на то да полиграфски испитивач не сме да излази у јавност, морамо да се стрпимо и сачекамо званичне информације – каже Зечевић.

Универзална питања за полиграфско тестирање не постоје. Пре тестирања, објашњава наш саговорник, с испитаником, односно оним ко се тестира, обавља се разговор после којег се саставља листа такозваних релевантних питања која ће бити постављена током испитивања.

– На који се начин води разговор током кога ћете сакупити највише информација потребних за тестирање учи се током праксе. Испитаник никад не сме да примети разлику између њега и тестолога. С испитаником морате да водите разговор тако да он увек мисли да сте на истом нивоу – објашњава Зечевић.

Осим осумњичених за кривична дела, на полиграфском тестирању све чешће завршавају и запослени у приватним фирмама. Наиме, због сумње у лојалност предузећу, све више власника фирми своје запослене шаље на полиграфско тестирање. Само у току прошле године, полиграфиста Драгиша Малишић, из приватне београдске детективске агенције „Микро”, тестирао је више од пет стотина запослених.

Захтева послодаваца је много. Најчешће се полиграфистима обраћају због немилих догађаја у предузећу, углавном крађа. Послодавци, међутим, траже и да се провери лојалност запослених, да ли, поред „своје”, раде и за неку другу фирму, да ли су у фирму дошли да украду неки рачунарски програм или какву другу иновацију…

„Пристанак” запослених на овакав вид провере, напомињу у агенцији „Микра”, углавном је регулисан колективним уговорима или кодексима понашања запослених у конкретном предузећу. Потврду да, ипак, добровољно пристају на полиграфско тестирање, испитаници потписују и пре самог тестирања.

– У случају да неко од запослених не жели да потпише изјаву о добровољном пристанку на полиграфско тестирање, обавештавамо послодавца о томе. У току прошле године, међутим, само је њих двадесетак одбило да се тестира. Шта је после тога било с њима не знамо, с обзиром на то да се наш посао завршава кад послодавца обавестимо да је његов запослени одбио да се тестира – наводи Боро Бањац, пензионисани полицијски генерал који с Милетом Новаковићем, бившим начелником Криминалистичке полиције МУП-а, држи детективску агенцију „Микра”.

С обзиром на то да себе сматра професионалцем, али и због чињенице да својим клијентима гарантује дискрецију, не жели да говори које су све фирме тражиле услуге његове агенције, али ни да каже на којим питањима испитаници обично „падају”.

– Полиграф често потврди сумње послодаваца. Кад од десет запослених двојица одбију да се тестирају, велика је вероватноћа да су баш они учествовали у извршењу кривичног дела. Услуге полиграфског тестирања углавном траже власници приватних фирми широм Србије – наводи Бањац.

Резултати тестирања, према речима нашег саговорника, очитавају се слично као кардиограм.

------------------------------------------------------------------

 Цена –ситница

Наши саговорници, власници полиграфа, не желе да говоре о цени тестирања.

– У случајевима кад родитељи доведу децу како би утврдили да ли су учествовали у крађи или користе дрогу, углавном не наплаћујем – каже Зечевић.

------------------------------------------------------------------

Спавање и резултати

Да би резултати полиграфског тестирања били тачни, тестирано лице мора да буде одморно, сито и наспавано. Нагон за храном или спавањем јачи је од страха, па се резултати тестирања у оваквим случајевима не могу узети као меродавни. Лица с психофизичким сметњама у развоју се не тестирају зато што не разумеју питања која им се постављају, па самим тим изостаје осећај страха. Не тестирају се ни лица која су под дејством алкохола, наркотика или седатива.

------------------------------------------------------------------

Траже се права питања

– Не може полиграф да не ваља, то може да буде само полиграфиста. Или је некомпетентан, па не уме довољно добро, на основу информација које је добио од послодавца, да постави одговарајућа питања. Уколико полиграфиста не постави одговарајуће питање, кривац може да се „извуче”. Резултати полиграфског испитивања су сто одсто тачни уколико је полиграфиста поставио одговарајућа питања – наводи Боро Бањац. На питање да ли је, ипак, могуће преварити полиграф, Бањац одговара да јесте, али да о томе не би говорио да не би соколио будуће испитанике.