Споран потез Алкалаја

Од нашег сталног дописника
Сарајево, 30. августа - Социјалдемократска партија БиХ затражила је оставку министра иностраних послова БиХ Свена Алкалаја због тога, како је образложено из најјаче опозиционе странке, што је обмануо јавност и посланике државног парламента "слагавши о свом етничком опредељењу" тако што се у БиХ изјаснио као припадник једне, а у Хрватској као припадник друге етничке групе. У нормалним земљама се и за много мање пропусте дају оставке, тако да се питамо "да ли код Алкалаја или у његовој странци (СБиХ) постоји мрвица моралности".
Из Странке за БиХ, која је Алкалаја и кандидовала за садашњу дужност, сматрају да се ради о непотребном и злонамерном задирању у Алкалајеву приватност. "Не смета ни да има пет путних исправа, а не две", изјавио је потпредседник странке Бериз Белкић. Међутим, председник СДА Сулејман Тихић сматра да је поседовање двојног држављанства питање односа према својој држави. Не видим разлога за смену, али како се ради о односу министра према својој земљи мислим да ће то бирачи знати да препознају.

У СНСД-у сматрају да, гледајући са аспекта државног патриотизма, није у реду да један министар иностраних послова тражи држављанство друге државе. Али, како се свашта домаћој јавности може бацати у лице, не очекујем његову смену, "изузев ако га се не одрекне његов страначки шеф Харис Силајџић", изјавио је члан ГО СНСД-а Рајко Васић.

Слично мисли и председник Центра за интердисциплинарне студије Иван Барбалић који каже да би Алкалај требао да поднесе оставку, али како он има своје заштитнике - онда то не треба очекивати. Уз то, његова оставка могла би "повући" још неке који се налазе на високим положајима, тако да ће се преко његовог гафа, који није први, прећи, вероватно, и сада.

Министар иностраних послова БиХ Свен Алкалај одмах после ступања на дужност затражио је раскидање уговора са Србијом који се односио на двојно држављанство, а он је већ тада поседовао и држављанство Хрватске. Недавно се оштро успротивио отварању представништва Владе РС у Бриселу и уопште у иностранству, сматрајући да ентитети не могу самоиницијативно отварати себи простор за привредну сарадњу са другим земљама. Председавајући Савета министара Никола Шпирић затражио је тада његову смену, али све се после тога стишало.