Sporan potez Alkalaja

Od našeg stalnog dopisnika
Sarajevo, 30. avgusta - Socijaldemokratska partija BiH zatražila je ostavku ministra inostranih poslova BiH Svena Alkalaja zbog toga, kako je obrazloženo iz najjače opozicione stranke, što je obmanuo javnost i poslanike državnog parlamenta "slagavši o svom etničkom opredeljenju" tako što se u BiH izjasnio kao pripadnik jedne, a u Hrvatskoj kao pripadnik druge etničke grupe. U normalnim zemljama se i za mnogo manje propuste daju ostavke, tako da se pitamo "da li kod Alkalaja ili u njegovoj stranci (SBiH) postoji mrvica moralnosti".
Iz Stranke za BiH, koja je Alkalaja i kandidovala za sadašnju dužnost, smatraju da se radi o nepotrebnom i zlonamernom zadiranju u Alkalajevu privatnost. "Ne smeta ni da ima pet putnih isprava, a ne dve", izjavio je potpredsednik stranke Beriz Belkić. Međutim, predsednik SDA Sulejman Tihić smatra da je posedovanje dvojnog državljanstva pitanje odnosa prema svojoj državi. Ne vidim razloga za smenu, ali kako se radi o odnosu ministra prema svojoj zemlji mislim da će to birači znati da prepoznaju.

U SNSD-u smatraju da, gledajući sa aspekta državnog patriotizma, nije u redu da jedan ministar inostranih poslova traži državljanstvo druge države. Ali, kako se svašta domaćoj javnosti može bacati u lice, ne očekujem njegovu smenu, "izuzev ako ga se ne odrekne njegov stranački šef Haris Silajdžić", izjavio je član GO SNSD-a Rajko Vasić.

Slično misli i predsednik Centra za interdisciplinarne studije Ivan Barbalić koji kaže da bi Alkalaj trebao da podnese ostavku, ali kako on ima svoje zaštitnike - onda to ne treba očekivati. Uz to, njegova ostavka mogla bi "povući" još neke koji se nalaze na visokim položajima, tako da će se preko njegovog gafa, koji nije prvi, preći, verovatno, i sada.

Ministar inostranih poslova BiH Sven Alkalaj odmah posle stupanja na dužnost zatražio je raskidanje ugovora sa Srbijom koji se odnosio na dvojno državljanstvo, a on je već tada posedovao i državljanstvo Hrvatske. Nedavno se oštro usprotivio otvaranju predstavništva Vlade RS u Briselu i uopšte u inostranstvu, smatrajući da entiteti ne mogu samoinicijativno otvarati sebi prostor za privrednu saradnju sa drugim zemljama. Predsedavajući Saveta ministara Nikola Špirić zatražio je tada njegovu smenu, ali sve se posle toga stišalo.