У октобру избори за националне савете

Председник Одбора за људска и мањинска права Скупштине Србије Мехо Омеровић сложио се са истраживањем „Мониторинг транспарентности рада мањинских самоуправа” да рад појединих савета националних мањина карактерише претерана политизација, мала транспарентност у раду и ненаменско трошење средстава. Омеровић је у интервјуу за „Политику” најавио измену Закона о националним саветима националних мањина, којом треба да се поправи овакво стање. Избори за националне савете по новим прописима биће расписани средином августа , а биће одржани  у октобру.

Како су, до сада, радили савети националних мањина?

Већина савета националних мањина радили су у складу са законима, јер су водили рачуна о обавезама који су им поверени – образовање, језик, информисање, писмо... Нажалост, постојали су неки савети који су излазили из законских оквира, па су се више бавили политиком и „бацањем” свакодневних информација у очи јавности, све тобоже залажући се за интересе народа коју представљају.

Које су ваше конкретне замерке?

У протеклом периоду били смо сведоци да су се представници појединих савета националним мањина неодговорно понашали, јер су располагали средствима која иначе долазе из републичког буџета која нико није контролисао. Па смо имали ситуације да кроз извештаје ревизора и контроле које су вршиле буџетске инспекције, ресорно министарство и канцеларија за мањинска права, поједини национални савети имају рачуне од неколико стотина хиљада динара за трошќове превоза без икаквог рачуна за гориво који би то оправдао.

У готово свим саветима националних мањина приметан је јак страначки утицај. Да ли ће новим законом савети бити чвршће везани за етничке заједнице које представљају?

Очекујем да то буду, јер је голим оком видљиво да су

поједини савети отворени прилепак одређених политичких странака чије интересе заступају. Убеђен сам да ће ти недостаци и контрола у трошењу средстава омогућити да имамо ефикасније и здравије савете националних мањина, где ће припадници етничких група тачно знати шта раде њихови представници и како извршавају своје законске обавезе.

На које савете конкретно мислите када говорите о страначком утицају?

Пракса је управо дала одговор да су рецимо представници Бошњачког националног већа били продужена рука Странке демократске акције Санџака. Недопустиво је да квалификације за поједине представнике сопственог народа посматрате кроз призму да ли вам је неко партијски близак или подржава одређену партију. Крајње сам отворен, јер сам припадник бошњачке националне заједнице. У нашем савету су биле две поделе и матрице размишљања и обе су биле тотално погрешне.

О каквим поделама је реч?

По једној – добар је само онај Бошњак који иде у џамију, који је вереник и подржава муфтију Зукорлића, а с друге стране имали сте да је добар само онај Бошњак иза кога стоји СДА Санџака, и Сулејман Угљанин. Обе перцепције сопствени народ посматрају као приватну прћију. Национални савети не смеју да одговарају задацима и интересима једног човека или једне политичке партије. То је не само супротно интересима тог народа него је и вишеструко штетна политика за заједницу којој тај народ припада и доноси проблеме због односа са државним органима.

Како тумачите захтеве Есада Џуџевића да поједине школе у Санџаку промене имена?

Реч је о политизацији и намери да се пошто-пото буде на насловним странама таблоида са најневероватнијим идејама које су далеко и од памети. За појединце је најважније да један дан буду на насловној страни у штампи и да се од тога прави циркус два три дана, а после тога да иду са још неком глупљом идејом. Све те идеје наносе штету управо том народу. Иста особа која је тражила од Бошњака да укину или промене презимена која се завршавају на ић, у име тог бошњачког националног већа тражи да се врате имена угледних Бошњака који се такође завршавају на ић. Ко је ту луд и ко ту кога прави лудим?