U oktobru izbori za nacionalne savete

Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava Skupštine Srbije Meho Omerović složio se sa istraživanjem „Monitoring transparentnosti rada manjinskih samouprava” da rad pojedinih saveta nacionalnih manjina karakteriše preterana politizacija, mala transparentnost u radu i nenamensko trošenje sredstava. Omerović je u intervjuu za „Politiku” najavio izmenu Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kojom treba da se popravi ovakvo stanje. Izbori za nacionalne savete po novim propisima biće raspisani sredinom avgusta , a biće održani  u oktobru.

Kako su, do sada, radili saveti nacionalnih manjina?

Većina saveta nacionalnih manjina radili su u skladu sa zakonima, jer su vodili računa o obavezama koji su im povereni – obrazovanje, jezik, informisanje, pismo... Nažalost, postojali su neki saveti koji su izlazili iz zakonskih okvira, pa su se više bavili politikom i „bacanjem” svakodnevnih informacija u oči javnosti, sve tobože zalažući se za interese naroda koju predstavljaju.

Koje su vaše konkretne zamerke?

U proteklom periodu bili smo svedoci da su se predstavnici pojedinih saveta nacionalnim manjina neodgovorno ponašali, jer su raspolagali sredstvima koja inače dolaze iz republičkog budžeta koja niko nije kontrolisao. Pa smo imali situacije da kroz izveštaje revizora i kontrole koje su vršile budžetske inspekcije, resorno ministarstvo i kancelarija za manjinska prava, pojedini nacionalni saveti imaju račune od nekoliko stotina hiljada dinara za trošќove prevoza bez ikakvog računa za gorivo koji bi to opravdao.

U gotovo svim savetima nacionalnih manjina primetan je jak stranački uticaj. Da li će novim zakonom saveti biti čvršće vezani za etničke zajednice koje predstavljaju?

Očekujem da to budu, jer je golim okom vidljivo da su

pojedini saveti otvoreni prilepak određenih političkih stranaka čije interese zastupaju. Ubeđen sam da će ti nedostaci i kontrola u trošenju sredstava omogućiti da imamo efikasnije i zdravije savete nacionalnih manjina, gde će pripadnici etničkih grupa tačno znati šta rade njihovi predstavnici i kako izvršavaju svoje zakonske obaveze.

Na koje savete konkretno mislite kada govorite o stranačkom uticaju?

Praksa je upravo dala odgovor da su recimo predstavnici Bošnjačkog nacionalnog veća bili produžena ruka Stranke demokratske akcije Sandžaka. Nedopustivo je da kvalifikacije za pojedine predstavnike sopstvenog naroda posmatrate kroz prizmu da li vam je neko partijski blizak ili podržava određenu partiju. Krajnje sam otvoren, jer sam pripadnik bošnjačke nacionalne zajednice. U našem savetu su bile dve podele i matrice razmišljanja i obe su bile totalno pogrešne.

O kakvim podelama je reč?

Po jednoj – dobar je samo onaj Bošnjak koji ide u džamiju, koji je verenik i podržava muftiju Zukorlića, a s druge strane imali ste da je dobar samo onaj Bošnjak iza koga stoji SDA Sandžaka, i Sulejman Ugljanin. Obe percepcije sopstveni narod posmatraju kao privatnu prćiju. Nacionalni saveti ne smeju da odgovaraju zadacima i interesima jednog čoveka ili jedne političke partije. To je ne samo suprotno interesima tog naroda nego je i višestruko štetna politika za zajednicu kojoj taj narod pripada i donosi probleme zbog odnosa sa državnim organima.

Kako tumačite zahteve Esada Džudževića da pojedine škole u Sandžaku promene imena?

Reč je o politizaciji i nameri da se pošto-poto bude na naslovnim stranama tabloida sa najneverovatnijim idejama koje su daleko i od pameti. Za pojedince je najvažnije da jedan dan budu na naslovnoj strani u štampi i da se od toga pravi cirkus dva tri dana, a posle toga da idu sa još nekom glupljom idejom. Sve te ideje nanose štetu upravo tom narodu. Ista osoba koja je tražila od Bošnjaka da ukinu ili promene prezimena koja se završavaju na ić, u ime tog bošnjačkog nacionalnog veća traži da se vrate imena uglednih Bošnjaka koji se takođe završavaju na ić. Ko je tu lud i ko tu koga pravi ludim?