Чекајући ново име за Стари мост

Да би одборници градског парламента имали довољно времена да најкасније до 20. октобра када Београд обележава велики датум – седам деценија од ослобођења у Другом светском рату, донесу одлуку о именовању Старог савског моста по Миладину Зарићу (1889–1976), учитељу који га је баш тог датума 1944. спасао од урушења, у управи града најпре би требало да се савладају неке важне препреке. Прва је недавно решена јер је 20. јуна, после једногодишње паузе у раду (због распуштања скупштине), формирана Комисија за споменике и називе тргова и улица. Проблем је, међутим, у томе што ово тело има само новог председника Славишу Дамјановића, градског одборника, и чланове, али не и сараднике – архитекте, историчаре, сликаре, чији је кредибилитет гаранција да ће одлукe бити одговарајућe.

– Они још нису именовани, али очекујемо да ће се то убрзо решити, јер ће мишљење струке бити од великог значаја приликом именовања Старог савског моста. Комисија ће појачати темпо рада, па ће се тај предмет ускоро наћи на дневном реду – уверавају у Секретаријату за културу, откривајући да предлог Удружења грађана „Имамо план”, предат у мају ове године, о именовању челичног горостаса по заборављеном хероју ипак није једини.

У претходних годину дана на адресу комисије стигла су два захтева.

– Први је проследио Радован Радовановић 12. августа прошле године, а други је стигао од удружења „Имамо план” 7. маја – откривају у секретаријату, али не прецизирају који ће се предлог на крају наћи у процедуру, нити од чега конкретно зависи избор. Јер, за разлику од предлагача Радована Радовановића, удружење је проширило своју иницијативу о именовању моста тако што није заборавило на двојицу земунских илегалца Крсту Крстића и Николу Милованчева, који су, сматрају предлагачи, такође заслужни што Трамвајски мост није одлетео у ваздух.

– Поједини историјски извори подсећају и на Земунце који су, уз помоћ непознатог немачког војника, обавили диверзију и пресекли део жица са земунске стране, неколико дана пре покушаја дизања у ваздух. Овај податак не умањује херојско дело Зарића, али свакако сматрамо да је и Крстићу и Милованчеву потребно одати дужно поштовање именовањем приступних саобраћајница мосту по њима двојици – објаснио је Никола Радосављевић, у име удружења „Имамо план”.

Због свих појединости и различитости међу предметима, у секретаријату напомињу да ће оба предлога бити детаљно размотрена.

--------------------------------------------------------------

Неки предлози одбијени због улице у Борчи

И „Политика” је успела да дође до особе која је пре четири године  поднела захтев за именовање моста. Миладин Зарић је био теча покојној супрузи Владимира Петровића, који нам је потврдио да је чекао три месеца, од марта до јуна 2010, да му тадашња комисија одобри предлог. На крају су га одбили уз образложења да се „мостовима у Београду не дају имена по знаменитим грађанима”. Нису му помогли ни многобројна документација, мноштво историјских чињеница о подизању моста, фотокопија Зарићеве исповести о томе како је спасао мост, целокупна биографија учитеља...

– У одговору су ме подсетили да у насељу Борча на Палилули већ постоји Улица Миладина Зарића – казао је Петровић.

У Секретаријату за културу потврђују да се у овом палилулском насељу од 1990. године налази улица с тим називом, што је уједно и једини начин на који се град одужио свом хероју.

--------------------------------------------------------------

Одборници морају да изгласају предлог

Иницијативу за доделу имена улици, тргу, мосту или споменику могу да покрену грађани, месне заједнице, удружења грађана, општине... Комисија за именовање одлучује о тим предлозима и иницијативама, али ово тело није предлагач. Када их добију, чланови комисије дају стручно мишљење и, ако је оно позитивно, прослеђујемо га Министарству локалне самоуправе. Уколико и оно да „зелено светло” за предлог, о њему коначно одлучују одборници градског парламента на седници Скупштине града. Тек тада се може рећи да је улица, трг, споменик или мост добио званичан назив.