Сукоб интереса по службеној дужности

Поред редовног посла у Агенцији за приватизацију, која спроводи и контролише продају државних и друштвених предузећа, двадесетак њених службеника истовремено је успевало и да управља једним или више предузећима у реструктурирању. И то је трајало све донедавно – док Агенција за борбу против корупције није рекла – не. Утврдивши да су у сукобу интереса некима од њих је наложила да се одрекну јавних функција у одборима директора и надзорним одборима.

Драган Угричић, службеник Агенције за приватизацију, донедавно је био рекордер у овом телу по броју функција у управи предузећа у којима су раскинуте приватизације и која чекају купце. Осим радног места у Агенцији, за шта прима плату од око 100.000 динара, његово име се спомиње на још три места у имовинским картама предузећа. Најпре као члан Одбора директора предузећа „7. јул” – Сириг, за шта следује 30.000 динара месечно. Потом као члан Одбора директора „Семена Тамиш” – Крушевац, у коме накнада износи 43.000 динара. И као члан Надзорног одбора ФAП-а – Прибој у коме је радио без надокнаде.

Међутим, када је, како закон налаже, Агенцији за борбу против корупције пријавио ове функције и затражио мишљење за више јавних функција – наложено му је да се повуче.
 – Утврдили смо да Угричић обављањем посла руководиоца пројекта – координатора у Агенцији за приватизацију – угрожава непристрасно вршење јавних функција неизвршног члана Одбора директора „Семе Тамиш” АД – Крушевац и неизвршног члана Одбора директора „7. јул”АД – Сириг. Обавезали смо га да престане са истовременим вршењем наведених јавних функција и обављањем наведеног посла у року од 15 дана и да Агенцији достави доказ о томе – наводе у Агенцији за борбу против корупције и додају да се Угричић жалио због чега је предмет прослеђен на одлучивање Одбору Агенције.

Угричић каже да је недавно поднео оставке на све функције, осим у Одбору директора „Семена Тамиш”, као и да чека мишљење Агенције за борбу против корупције по том питању.

Упитан, како је постизао да истовремено буде у органима управљања толико предузећа и да истовремено ради свој редовни посао, каже да уопште није захвално бити у управи предузећа са нагомиланим проблемима.

– Ми смо ту да гасимо пожар у предузећима, да преговарамо са синдикатима, решавамо проблеме, али и да чувамо имовину предузећа. Морамо да бринемо да се не смањује вредност имовине и капитала – каже Угричић.

Међутим, он није једини који је поднео оставку по налогу Агенције за борбу против корупције. Са идентичним образложењем то је тражено и од Иване Ранковић-Блажевић, директорке Центра за приватизацију која је била у органима управљања предузећа „Бранко Перишић-Плима Пек” – Крушевац у коме је месечно добијала 43.000 динара. Раније је поднела оставку на функцију у „Вршачким виноградима” за шта јој је следовало 37.900 динара.

Такође и Бранка Јанковић-Радовић, правна саветница директора Агенције, добила је негативно мишљење за учествовање у управљачкој структури предузећа „Војводина пут-Бачка пут” – Нови Сад и поднела је оставку. Агенцију за борбу против корупције је обавестила да је оставку поднела и у БИП-у. У оба ова предузећа месечно је примала по 43.600 динара.

 И Сања Каровић, директорка сектора у Агенцији истовремено је била у органима управљања предузећа „Хидротехника”, „Хидроенергетика” и БИП, у којима је имала апанажу од по 43.000 динара, али је на сва места поднела оставке.

Агенција за приватизацију је у марту, пре него што су ове оставке уследиле, направила пресек стања према коме 13 службеника има по једну функцију у надзорним одборима других привредних субјеката, осам по две и један три функције. „Политика” је од Агенције добила овај документ, али не и податак колико службеника је још остало на функцијама у органима управљања предузећа у реструктурирању.

Постављање својих људи у надзорне одборе предузећа у реструктурирању Агенција за приватизацију објашњава следећим речима: „У органе друштвених и државних предузећа, као и предузећа у поступку приватизације код којих је раскинут уговор о продаји капитала, могу бити именоване особе из реда стручњака изван друштвеног, односно државног предузећа или друштва, па тако и службеници запослени у Агенцији за приватизацију”. Они се како објашњавају, именују у складу са Законом о привредним друштвима а у случају принудне управе, на основу одлуке Владе Србије.

Консултант Бранко Павловић, некадашњи директор Агенције за приватизацију, сматра да службеницима Агенције није место у надзорним одборима предузећа. За тим нема потребе, јер, како каже, свако предузеће у Агенцији има службеника који га води и који је за њега задужен. „Посао службеника Агенције јесте да споља контролишу, али никако не могу да буду у управи предузећа. Није добро да буду блиски са менаџментом. Ако предузеће у реструктурирању хоће да узме кредит оно мора да тражи сагласност Агенције за приватизацију. Наравно да ће је лакше добити ако човек из Агенције седи у његовом надзорном одбору”, наводи Павловић.

------------------------------------------------------------------------

Контролна улога контролора

За економисту Александра Стевановића, није питање да ли они треба да буду у органима управљања предузећа, него колике треба да буду њихове накнаде.

– У много случајева улазак у надзорне одборе претворио се у извор узимања средстава из фирми које је требало да штите. Било је много злоупотреба. Много њих је имало велика примања. Мада међу њима има и поштених људи који савесно обављају свој посао – каже Стевановић.

Он не види ништа спорно у томе да службеници Агенције буду у органима управљања предузећа у реструктурирању, јер им је ионако у опису посла да решавају судбину тих предузећа.

– Проблем је што они улазе у више надзорних одбора. Не верујем да неко може квалитетно да ради у већем броју надзорних одбора. Основно питање јесте по којим основама уопште људи улазе у надзорне одборе, колико су компетентни, колико добро раде свој посао и колико уопште могу да контролишу менаџмент тих фирми – наводи Стевановић.