Србији не постављамо ултиматуме

Србија, према оцени британског амбасадора у Београду Дениса Кифа, може да има веома позитивну улогу у стабилности региона западног Балкана, реформама у оквиру процеса европских интеграција, али и приликом председавања Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), при чему јој Запад не поставља ултиматуме што се тиче њене позиције према Русији.

Киф, који је службовао у Русији, Грузији и Чешкој, није желео да коментарише својеврсни дипломатски скандал око изјаве америчког амбасадора Мајкла Кирбија и потоњег објашњења премијер Александра Вучића да Србија признаје интегритет Украјине укључујући и Крим. Међутим, на питање да ли је цела ситуација заправо својеврсно повећање дипломатског притиска на Србију да промени своју позицију према Русији, Киф каже да је усаглашавање спољне политике Србије са спољном политиком ЕУ важна тема и процес који се наставља и о којем ћемо још разговарати.

„Прво, премијер Вучић је изразио став Владе Србије доста јасно када је рекао да Србија поштује територијални интегритет Украјине, укључујући и Крим. На састанку у надбискупији је такође рекао да нема разговора језиком ултиматума и ја се са њим слажем. Ја мислим да је то нормалан део процеса усаглашавања спољне политике са спољном политиком ЕУ. Такође мислим да је политика Владе Србије јасна – да је Србија на европском путу и да има добре односе са Русијом – и мислим да је то разумно”, каже Киф у интервјуу за „Политику”, који је на његово инсистирање вођен на српском језику, јер како каже, „више воли да говори српски”.

Он додаје да је „у сагласности са очекивањима то када министар спољних послова Ивица Дачић каже да је потпуно неприхватљиво оно што се десило са путничким авионом у Украјини”.

Дакле, нема ултиматума?

Заиста, заиста нема. Ја се у потпуности слажем са премијером (да нема разговора језиком ултиматума).

Колико ће Србији бити отежано да балансира између ЕУ и Русије, уколико се украјинска криза искомпликује – а компликује се рушењем путничког авиона – и ЕУ уведе оштрије санкције Русији?

Веома је важно да у случају авионске несреће буде спроведена објективна међународна истрага, да се тела жртава третирају достојанствено и да буде постигнута правда за породице тако што ће одговорни бити приведени правди. Ја и остали амбасадори ЕУ настављамо да о томе дискутујемо са српским колегама и процес се наставља. Што се тиче Украјине, сматрамо да Русија треба да престане да подржава побуњенике, да престане да их наоружава, да подржи међународну истрагу у складу са међународним стандардима и да искрено ради са владом у Кијеву. Али, ми то још не видимо, а сматрамо да је то важно.

Колико ће Србија бити на дипломатски клизавом терену када следеће године преузме председавање ОЕБС-у?

Шеф дипломатије Ивица Дачић је рекао да ће то председавање ОЕБС-у бити апсолутни приоритет спољне политике Србије. И то треба да буде тако, јер је то важан посао. То је још један пример где Србија може да игра позитивну улогу у ширем региону. Није лако председавати таквој организацији јер она има велики план активности на којој су и веома тешка питања као што је питање односа Украјине и Русије. Али, Србија има нашу подршку и свих њених пријатеља. Ми већ разговарамо са српским званичницима о том председавању. Надам се да ће то бити успешно председавање, а неће бити лако.

Када људи из Србије посматрају украјинску кризу, имају осећај да је то сценарио који су већ проживели, при чему је у томе Србија била и у позицији Украјине и у позицији Русије. Када су Срби у Хрватској почетком деведесетих покушали да освоје аутономију, за Запад су они и Србија били исто што су сада проруски активисти на истоку Украјине и Русија. Са друге стране, када су крајем деведесетих Албанци на Косову желели да се отцепе од Србије, Запад је посматрао Србију исто онако како сада Русија посматра Украјину – као земљу која не поштује права мањина. Како Ви све објашњавате?

Историја је историја, а ми смо данас у садашњости. Као амбасадор Велике Британије, мој задатак у Србији је једноставан а то је подршка реформама, приступању ЕУ и позитивној улози Србије на Балкану. То сматрам пријатним задатком јер политика Србије је јасна а то су реформе, приступање ЕУ и добри односи са суседима и са другим земљама. Историја показује да постоје проблеми који су још сложени, али мислим да је могуће све то решити. А то тврдим, јер већ имам искуство службовања у Чешкој Републици када је приступала ЕУ. Знам да то није лако јер са једне стране захтева реформе, технички процес, усвајање закона, изградњу административног капацитета… Али, са друге стране, придруживање ЕУ је и питање вредности. А све то траје, што је случај и у Србији.

Британија традиционално подржава проширење ЕУ на западни Балкан. Да ли проблеми унутар ЕУ, као и актуелни дисонантни тонови између Лондона и Брисела, могу да утичу на успоравање проширења ЕУ?

Наша политика је јасна и непромењена, и као што је нагласио наш нови министар спољних послова Филип Хамонд, ЕУ остаје један од наших спољнополитичких приоритета. Постоје различити изазови за ЕУ, јер мора да постане динамичнија, флексибилнија, конкурентнија, отворенија и са већим степеном одговорности. То значи реформе у ЕУ. Наша политика је да желимо да останемо део ЕУ, али ЕУ која је реформисана. И наша политика је да желимо и да Србија буде део ЕУ, а та Србија ће бити такође реформисана. То је јесна политика – ми и ви у ЕУ, бољој, реформисаној ЕУ.

Да ли је и Шкотска у тој ЕУ, после евентуалног референдума на којој ће изгласати независност?

Не желим да нагађам. Референдума ће бити, али политика наше владе је да желимо да Шкотска и даље буде део Велике Британије. Видећемо. То је демократија.

-----------------------------------------------------------------------

Ходочашће по Србији

Осим преговора о чланству Србије у ЕУ који чине, како каже, оквир британско-српских билатералних односа, амбасадор Киф истиче да две земље повезују и многа друга питања попут стогодишњице почетка Првог светског рата. „То је био период када смо били савезници и када су многе Британке радиле као лекарке и болничарке и помагале Србији. То је за мене лично веома важна прича. На свом блогу сам већ најавио да планирамо ходочашће по свим местима у Србију где су споменици или институције које су основале неке од ових жена. Следеће суботе бићемо у Бајиној Башти где је сахрањена Евелин Хаверфилд. Током године, посетићемо и Крагујевац, Младеновац, Врање, Врњачку Бању, Нови Сад и још много других места. Мислим да то може бити веома позитивна тема мог посла.”