Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОБЈАВА ЕВРОСТАТА

​Просечни трошкови рада по сату у ЕУ порасли на 34,9 евра у претходној години

Најнижи трошкови рада по сату забележени су у Бугарској, Румунији и Мађарској
​Просечни трошкови рада по сату у ЕУ порасли на 34,9 евра у претходној години
(Фото Пекселс)

Просечни трошкови рада по сату у Европској унији износили су 34,9 евра у прошлој години, што је раст у односу на 33,5 евра у 2024, објавио је данас Евростат.

Најнижи трошкови рада по сату забележени су у Бугарској 12 евра, Румунији 13,6 евра и Мађарској 15,2 евра, док су највиши у Луксембургу 56,8 евра, Данској 51,7 евра и Холандији 47,9  евра.

Трошкови рада се састоје из две главне компоненте, плата и других трошкова као што су  доприноси послодаваца за социјално осигурање.

Удео доприноса у укупним трошковима рада био је 24,8 одсто у Европској унији.

Најнижи удео доприноса у трошковима рада имали су Румунија 4,8 одсто, Литванија 5,5 одсто и Малта 5,8 одсто, а највиши Француска 32,3 одсто, Шведска 31,7 одсто и Словачка 28,6 одсто.

У поређењу са 2024, просечни трошкови рада по сату порасли су за 4,1 одсто у Европској унији.

У еврозони, трошкови рада по сату повећали су се у свим земљама осим Малте, где је регистрован пад за 0,5 одсто међугодишње.

Највећи раст забележиле су Бугарска 13,1 одсто, Хрватска 11,6 одсто, Словенија 9,3 одсто и Литванија 9,2 одсто. 

Најнижи раст имали су Француска два одсто и Италија 3,2 одсто, а потом Шпанија, Кипар и Луксембург, по 3,5 одсто.

У ЕУ земљама ван еврозоне, трошкови рада по сату у националним валутама повећали су се у свим државама, наводи се на веб страници Евростата.

Највећи раст био је у Румунији 10,6 одсто, Мађарској 8,9 одсто и Пољској 8,8 одсто, док је најмањи раст забележен у Данској, три одсто, преноси Танјуг. 

 
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.