Кипарски поглавар цркве "на распећу"

Поглавар кипарске аутокефалне цркве упутио је пре неки дан, преко радија, апел бројној пастви широм медитеранског острва да се у недељу 2. септембра укључи у једнодневну добровољну акцију прикупљања помоћи "мајци земљи и братском грчком народу" погођеном невиђеном трагедијом од масовних пожара у којима су живот изгубиле 63 особе.

Позив архиепископа Хрисостомоса остао би забележен као још један у низу хуманитарних гестова, које утицајна црквена заједница уме вешто да организује и лако спроведе међу увек расположеним Кипранима да дају свој прилог разним поводима (рецимо као онај за слепу и у развоју ометену децу), да у међувремену до јавности није стигла вест о висини донације саме божје куће. 

Оцењујући износ од 50.000 евра као више него скроман, колико је владика најавио да ће преко грчке амбасаде у Никозији бити послато најдражем суседу, домаћа штампа обрушила се на свети врх који, колико се зна, као држава у држави "плива у новцу". Објављујући списак донатора који су своје прилоге већ послали пут Атине (рецимо, Кипарска банка је издвојила 2,5 милиона евра, плус милион евра за ватрогасну екипу у највише страдалој провинцији на Пелопонезу, или сто хиљада евра које је скупио савез општина), цркви је замерено да се показала као велики шкртица. Поготово зато што се зна шта све има у поседу на острву, колико је "тежак" власник бројних некретнина и којим се све пословима бави ван црквених зидина.

Поглавар Хрисостомос II реаговао је муњевито. "Црква нема камион пара који као тајну залиху чува у банци, нити може да расипа или троши на велико, речи ће, већ сутрадан, у отвореном интервјуу новинару "Антене", преноси "Cyprus mail", да би потом поручио јавности "да се мора бити опрезан" како би паре скупљене добротом свих људи стигле у праве руке.

Да ли зато што је тек изабрани архиепископ по други пут за кратко време наступајући јавно био изложен читавој лавини критика, тек, у помоћ му је овога пута прискочио Свети синод кратким саопштењем. Остајући веран својој традиционалној уздржљивости, Синод је речи свог поглавара приписао јаким емоцијама "које су га погодиле од тренутка када је чуо шта се догађа у Грчкој".

А само коју недељу раније архиепископ је морао да се брани од напада опозиционих политичара када се у једном јавном обраћању нацији ставио на страну актуелног председника Тасоса Пападопулоса не кријући да га подржава као кандидата за поновног шефа државе на самом почетку (фебруарске) изборне трке.

Уље на ватру долио је, међутим, када је с истим жаром говорио о најболнијем националном питању – тврдећи да они који заговарају федерацију од две зоне као најсрећније решење кипарског проблема заправо враћају у игру контроверзни Ананов план, који су, подсећа, у знатној већини (78 одсто) на одвојеном референдуму у априлу 2004. године глатко одбили кипарски Грци.

А када је поручио незадовољној политичкој елити да му положај врховног поглавара цркве управо даје право да се меша у круцијална питања у вези са "опстанком кипарских Грка и земље њихових прадедова" ("наша црква је ту присутна већ 2000 година, а ви, као партије, постојите тек четрдесетак година" речи ће), оптужен је да се ставио у улогу националног лидера и да изиграва покојног архиепископа Макариоса.