Kiparski poglavar crkve "na raspeću"

Poglavar kiparske autokefalne crkve uputio je pre neki dan, preko radija, apel brojnoj pastvi širom mediteranskog ostrva da se u nedelju 2. septembra uključi u jednodnevnu dobrovoljnu akciju prikupljanja pomoći "majci zemlji i bratskom grčkom narodu" pogođenom neviđenom tragedijom od masovnih požara u kojima su život izgubile 63 osobe.

Poziv arhiepiskopa Hrisostomosa ostao bi zabeležen kao još jedan u nizu humanitarnih gestova, koje uticajna crkvena zajednica ume vešto da organizuje i lako sprovede među uvek raspoloženim Kipranima da daju svoj prilog raznim povodima (recimo kao onaj za slepu i u razvoju ometenu decu), da u međuvremenu do javnosti nije stigla vest o visini donacije same božje kuće. 

Ocenjujući iznos od 50.000 evra kao više nego skroman, koliko je vladika najavio da će preko grčke ambasade u Nikoziji biti poslato najdražem susedu, domaća štampa obrušila se na sveti vrh koji, koliko se zna, kao država u državi "pliva u novcu". Objavljujući spisak donatora koji su svoje priloge već poslali put Atine (recimo, Kiparska banka je izdvojila 2,5 miliona evra, plus milion evra za vatrogasnu ekipu u najviše stradaloj provinciji na Peloponezu, ili sto hiljada evra koje je skupio savez opština), crkvi je zamereno da se pokazala kao veliki škrtica. Pogotovo zato što se zna šta sve ima u posedu na ostrvu, koliko je "težak" vlasnik brojnih nekretnina i kojim se sve poslovima bavi van crkvenih zidina.

Poglavar Hrisostomos II reagovao je munjevito. "Crkva nema kamion para koji kao tajnu zalihu čuva u banci, niti može da rasipa ili troši na veliko, reči će, već sutradan, u otvorenom intervjuu novinaru "Antene", prenosi "Cyprus mail", da bi potom poručio javnosti "da se mora biti oprezan" kako bi pare skupljene dobrotom svih ljudi stigle u prave ruke.

Da li zato što je tek izabrani arhiepiskop po drugi put za kratko vreme nastupajući javno bio izložen čitavoj lavini kritika, tek, u pomoć mu je ovoga puta priskočio Sveti sinod kratkim saopštenjem. Ostajući veran svojoj tradicionalnoj uzdržljivosti, Sinod je reči svog poglavara pripisao jakim emocijama "koje su ga pogodile od trenutka kada je čuo šta se događa u Grčkoj".

A samo koju nedelju ranije arhiepiskop je morao da se brani od napada opozicionih političara kada se u jednom javnom obraćanju naciji stavio na stranu aktuelnog predsednika Tasosa Papadopulosa ne krijući da ga podržava kao kandidata za ponovnog šefa države na samom početku (februarske) izborne trke.

Ulje na vatru dolio je, međutim, kada je s istim žarom govorio o najbolnijem nacionalnom pitanju – tvrdeći da oni koji zagovaraju federaciju od dve zone kao najsrećnije rešenje kiparskog problema zapravo vraćaju u igru kontroverzni Ananov plan, koji su, podseća, u znatnoj većini (78 odsto) na odvojenom referendumu u aprilu 2004. godine glatko odbili kiparski Grci.

A kada je poručio nezadovoljnoj političkoj eliti da mu položaj vrhovnog poglavara crkve upravo daje pravo da se meša u krucijalna pitanja u vezi sa "opstankom kiparskih Grka i zemlje njihovih pradedova" ("naša crkva je tu prisutna već 2000 godina, a vi, kao partije, postojite tek četrdesetak godina" reči će), optužen je da se stavio u ulogu nacionalnog lidera i da izigrava pokojnog arhiepiskopa Makariosa.