Археолози трагају за манастиром

За седам дана, колико трају археолошка ископавања остатака некадашњег манастира Раковице, подно Авале, све указује да на садашњем локалитету нема сакралног објекта с краја 14. века. Међутим, то не обесхрабрује ни мештане села Раковице, али ни тим археолога који ће већ следеће недеље отворити нову локацију.

Предвиђено је да археолошка ископавања која организује градски Завод за заштиту споменика културе трају 30 дана.

У хладовини багремове шуме, шест радника, археолог и његов млађи помоћник пуном паром, осам сати дневно, трагају за остацима цркве.

– Радови теку одлично, релативно брзо смо отворили пет сонди, али, нажалост, нисмо пронашли темеље цркве на овој локацији. Група полукружног камења и кровни покривач, ћерамида, које смо пронашли потврђују да се овде налазио неки објекат, али то нису остаци некадашње цркве. Отворићемо нове сонде у близини где такође постоје индиције да је некада била светиња – рекао је Зоран Симић, археолог, и додао да се нада да ће, осим остатака некадашњег манастира, на другим локалитетима наћи и остатке из античких времена.

Ископавања која су почела код камена за који се претпоставља да се налази на месту некадашњег темеља цркве свакодневно привлаче бројне мештане, а посећеност је била највећа на Велику госпојину.

Миодраг Здравковић, председник Одбора за обележавање места првобитног манастира Раковица, објашњава да су житељи села сачували сећање на постојање манастира, које су преносили с колена на колено, али да се не зна његова прецизна локација.

– На месту где се сада обављају ископавања и у непосредној близини, на њивама, мештани су проналазили новчиће из византијског доба, неколико грнчарских предмета, али и делове људског скелета, па се претпоставља да је ту била заједничка гробница монаха који нису напустили манастир под турском најездом и разарањем. Осим усменог предања, о постојању манастира на овом локалитету сведоче и писани трагови. Најстарији историјски писани извор потиче из 1502. године, путопис Феликса Петанчића, који је штампан у Бечу 1522. године. Манастир се такође помиње у турском попису из 1560. године – објаснио је Здравковић.

Према његовим речима, за неверне Томе, повеља влашког војводе Константина Бранковеана Бесарабе издата 1701. године решава све дилеме о настанку манастира коме је војвода даривао по сто великих комада соли годишње.

– Историчар Душан Кашић истраживао је податке о настанку овог сакралног објекта и сматра да је првобитни манастир Раковица настао у време владавине кнеза Лазара, а да је изградњу помогао његов зет, војвода Радул I Црни, који је владао од 1377. до 1385. године, тако да настанак првобитног манастира, према Кашићевом мишљењу, датира између те две године – казао је Здравковић.  

Честа турска пљачкања била су, како је истакао наш саговорник, разлог због којег је крајем 16. века манастир пресељен у насеље Раковица.