Arheolozi tragaju za manastirom

Za sedam dana, koliko traju arheološka iskopavanja ostataka nekadašnjeg manastira Rakovice, podno Avale, sve ukazuje da na sadašnjem lokalitetu nema sakralnog objekta s kraja 14. veka. Međutim, to ne obeshrabruje ni meštane sela Rakovice, ali ni tim arheologa koji će već sledeće nedelje otvoriti novu lokaciju.

Predviđeno je da arheološka iskopavanja koja organizuje gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture traju 30 dana.

U hladovini bagremove šume, šest radnika, arheolog i njegov mlađi pomoćnik punom parom, osam sati dnevno, tragaju za ostacima crkve.

– Radovi teku odlično, relativno brzo smo otvorili pet sondi, ali, nažalost, nismo pronašli temelje crkve na ovoj lokaciji. Grupa polukružnog kamenja i krovni pokrivač, ćeramida, koje smo pronašli potvrđuju da se ovde nalazio neki objekat, ali to nisu ostaci nekadašnje crkve. Otvorićemo nove sonde u blizini gde takođe postoje indicije da je nekada bila svetinja – rekao je Zoran Simić, arheolog, i dodao da se nada da će, osim ostataka nekadašnjeg manastira, na drugim lokalitetima naći i ostatke iz antičkih vremena.

Iskopavanja koja su počela kod kamena za koji se pretpostavlja da se nalazi na mestu nekadašnjeg temelja crkve svakodnevno privlače brojne meštane, a posećenost je bila najveća na Veliku gospojinu.

Miodrag Zdravković, predsednik Odbora za obeležavanje mesta prvobitnog manastira Rakovica, objašnjava da su žitelji sela sačuvali sećanje na postojanje manastira, koje su prenosili s kolena na koleno, ali da se ne zna njegova precizna lokacija.

– Na mestu gde se sada obavljaju iskopavanja i u neposrednoj blizini, na njivama, meštani su pronalazili novčiće iz vizantijskog doba, nekoliko grnčarskih predmeta, ali i delove ljudskog skeleta, pa se pretpostavlja da je tu bila zajednička grobnica monaha koji nisu napustili manastir pod turskom najezdom i razaranjem. Osim usmenog predanja, o postojanju manastira na ovom lokalitetu svedoče i pisani tragovi. Najstariji istorijski pisani izvor potiče iz 1502. godine, putopis Feliksa Petančića, koji je štampan u Beču 1522. godine. Manastir se takođe pominje u turskom popisu iz 1560. godine – objasnio je Zdravković.

Prema njegovim rečima, za neverne Tome, povelja vlaškog vojvode Konstantina Brankoveana Besarabe izdata 1701. godine rešava sve dileme o nastanku manastira kome je vojvoda darivao po sto velikih komada soli godišnje.

– Istoričar Dušan Kašić istraživao je podatke o nastanku ovog sakralnog objekta i smatra da je prvobitni manastir Rakovica nastao u vreme vladavine kneza Lazara, a da je izgradnju pomogao njegov zet, vojvoda Radul I Crni, koji je vladao od 1377. do 1385. godine, tako da nastanak prvobitnog manastira, prema Kašićevom mišljenju, datira između te dve godine – kazao je Zdravković.  

Česta turska pljačkanja bila su, kako je istakao naš sagovornik, razlog zbog kojeg je krajem 16. veka manastir preseljen u naselje Rakovica.