Европа не види опасност од велике Албаније

Москва – Једнострано проглашење независности Косова и Метохије представљало би веома опасан развој догађаја и не би имало правну снагу, јер је противно међународном праву, изјавила је у интервјуу Танјугу заменик председника Спољнополитичког одбора руске Думе Наталија Нарочничка. "Ако се једнострано проглашење независности и догоди, јасно је да ће то бити усаглашено са САД", рекла је руска историчарка додајући да би независност Косова и Метохије без сумње створила преседан.

"Преседан се ствара без обзира на интерпретације, он је чињеница у историји. Јер, ако се могу мењати границе у Европи и могу се даље ′дробити′ чланице бивше југословенске федерације, зашто се исти принцип не би могао применити на друге територије са сличним конфликтима – Северну Ирску, Баскију, Корзику а да не говоримо о историјским руским територијама".

Истичући да је "сценарио са одвајањем Косова разрађиван одавно" и да је готово "уџбенички" стимулисан етнополитички конфликт на Косову, Нарочничка је рекла да Албанци јесу имали идеју о одвајању од Србије, али је "не би могли реализовати без подршке Запада". "Европа сада није много далековида и може да се нађе у тешком положају са стварањем амбициозне, исламистичке, ратоборне државе у центру Европе, са идејом Велике Албаније, са претензијама на Македонију, Црну Гору, грчки Епир". Према речима Нарочничке, Русија је, после 10-15 година почела да спознаје колико је значајан континуитет националних историјских интереса и колико је изгубила док је била "на репу" политике у балканској кризи. "Знам да је (бившем председнику Русије Борису) Јељцину Америка на преговорима ′ломила руке′ и принудила га да се снаге повуку из Приштине, како Русија не би контролисала макар и парче Србије мимо њиховог механизма", рекла је она и додала да је "сада то немогуће". "Русија схвата колико су важни њени интереси и оно што се дешава на Балкану".

На питање о могућој "трговини" у питању Косова, Нарочничка је истакла да је то "типично новинарска конструкција", јер су у дипломатији преговори увек завршавани разменом уступака. "Треба се надати да тражење компромиса неће довести до одустајања од од неких великих интереса, а пошто се не може подједнако борити на свим фронтовима и чврстина исказивати у свим питањима, треба одабрати приоритет. По мом, а мислим да нисам једина која тако мисли – то треба да буде питање Косова", нагласила је она.

Нарочничка је као позитиван потез оценила преношење решавања питања у Контакт-групу, јер "сваки преговори представљају привремену паузу у којој стране имају могућност да се ′охладе′ и размишљају, а они представљају и проширење преговарачког поља". "Чак и ако се (преговори) заврше без резултата – мада се они ′без резултата′ по правилу завршавају за ширу публику – у процесу има много нијанси познатих само учесницима". "Без икаквих илузија, мислим да има на чему да се ради", рекла је она, изражавајући сумњу да се може очекивати да се албанска страна сагласи са директним преговорима у овом тренутку. "Они су били убеђени да је независност ′свршена ствар′, али чињеница да то у Савету безбедности УН није прошло и да се Запад сагласио макар и ′привременом паузом′, њих је врло деморалисала и они још не разумеју сасвим колико су њихови западни покровитељи одлучни а колико спремни на преговоре о томе са другима". Истичући да би "као и сви славенофили", она желела да Косово – колевка српске државности, остане у саставу Србије, јер је то ′и по божјим и по људским законима′, и за њу је Косово "историјски део српске државности, без обзира на промену етничког састава", Нарочничка је рекла да "и Бог помаже онима који се боре". "Ситуација је тешка за Србе али они имају за шта да се боре и мислим да је ситуација сада боља него што је била пре четири године", истакла је Нарочничка.

(Танјуг)