Како су камиле дошле у Лебане

Царичин град – Истраживања која су на локалитету Царичин град започета 30. јуна, а завршавају се сутра, представљају најозбиљнији археолошки пројекат у Србији у овогодишњој кампањи.

Пројекат је окупио по шест стручњака са Археолошког института у Београду, Националног истраживачког центра Француске и Музеја у Мајнцу и око четрдесет физичких радника са локалног подручја, тако да је на ископавањима свакодневно ангажовано шездесетак људи.

Долазак немачких стручњака који су се прошле сезоне придружили српским и француским археолозима, који овде раде заједно неколико деценија, као и увођење савремених технологија и метода, отворили су нове путеве сазнања о животу града који се нагло развио у периоду од 530. до 615. године, а затим нестао под налетом варвара.

Археолози се никада досад нису вратили празних руку из Царичиног града, једног од најмоћнијих византијских градова из шестог века, који је у месту свог рођења, у подножју Радана, седам километара од Лебана, 30 од Лесковца, подигао цар Јустинијан Први, који је владао од 527. до 565. године.

Ископали су житарице, разно воће, укључујући и целе орахе и грожђе, што је драгоцен податак о виноградарству у шестом веку.

Фрагменти костију камиле нађени су и током ранијих ископавања, али овога пута нађене су очуване кости шест камила.

Како за „Политику” објашњава др Вујадин Иванишевић, виши научни саветник Археолошког института САНУ, дугогодишњи руководилац истраживања на Царичином граду, тек ће анализом костију бити утврђено како су камиле доспеле овде.

Могуће је да су дошле са трговачким караванима или су их користиле војне јединице, јер је још цар Константин основао јединице камилара. Уколико су кости исхабане, камиле су коришћене као товарне животиње, а ако нису, онда су служиле за јахање у војним јединицама. Не искључује се ни претпоставка да су коришћене у исхрани. 

На основу засечених костију медведа утврђено је да су те животиње коришћене у исхрани, а на трпезама се често налазило и месо јелена, али и моруне, чије су кости пронађене. Крупнији примерци усољене моруне, преко два килограма, у шестом веку су стизали са Дунава. Крзно и кости животиња, посебно рогови јелена, коришћени су за израду разних предмета за свакодневну употребу.

Овим ископавањима почео је трогодишњи заједнички пројекат српских, француских и немачких археолога. По његовом завршетку биће одржана научна конференција у Мајнцу на којој ће бити сумирани резултати истраживања.

Биће позвани и истраживачи других делова Византијског царства. На тај начин Царичин град ће се наћи у жижи европских археолошких истраживања.

Вођа немачке екипе Рајнер Швег (десно) на локалитету

– Овде ће се радити нешто што до сада није рађено у српској археологији, а мислим да је ретко рађено и у европској археологији, а то је истраживање утицаја човека на околину у шестом веку, у антици – који утицај на промену природе и климе је имао човек тог доба, да ли су можда климатски услови довели до пада античке цивилизације? Урадићемо анализе остеолошког материјала, али и анализе ситних глодара и пацова, које такође могу да укажу на ширење куге. То је важно да бисмо разумели како је дошло до слома античке цивилизације на овим просторима. Јер, после шестог века овде долазе Словени, а ми покушавамо да сазнамо на какве просторе су наишли. Ради се о крају једне и доласку нове цивилизације. Да ли су узрок биле епидемије, климатске промене, захлађења? Царичин град пружа идеалну могућност за такве анализе, јер су слојеви сачувани и у њима има пуно података на које до сада нисмо обраћали пажњу јер нисмо имали методе и стручњаке. Овај програм је важан и због тога што се наши стручњаци едукују, а са друге стране, немачки стручњаци ће писати докторате који су везани за Србију, за наш материјал, тако да ће на тај начин немачка академска заједница бити упозната с грађом из Србије, не само кроз публикације већ и кроз докторске дисертације. На тај начин, наш материјал уводимо у немачки образовни систем – истиче Вујадин Иванишевић.

Вођа немачке екипе Рајнер Швег потврђује нам да су слојеви добро очувани и да се традиционална археолошка истраживања комбинују са науком која се бави истраживањем подова и слојева како би се утврдило шта су људи заиста радили на објекту на којем тренутно врши ископавања.

– За нас је посебно важно који су били ресурси овог града, како се снабдевао и какав је био ефекат утицаја људи на околину – каже Швег.

Бернар Баван из Националног истраживачког центра Француске, који је овде од 1978. године и говори наш језик, каже да Царичин град никада није завршен по првобитном плану, већ је његова функција мењана, јер су такве биле историјске околности.

Наш археолог Иван Бугарски са екипом ради на истраживању хореума (житница, врста јавног складишта које се користило током римског периода) у горњем граду. Реч је о великом објекту који је, како истиче, досад недостајао Царичином граду.

Узимају се узорци ископина и земље који су, сви се слажу, добро очувани у органским и неорганским слојевима земљишта који ће бити анализирани у Немачкој. Истраживачи се надају богатим сазнањима и с нестрпљењем ишчекују резултате који ће, према очекивањима, бити готови до краја године.