Давид и Голијат

Само је израелска ратна бруталност, пропраћена огромним бројем невиних жртава укључујући и деце, учинила да свет мало говори о ракетама којима Хамас и даље гађа цивилне циљеве по Израелу.

Стара је палестинска тактика, коришћена још у Бејруту 1982, да градска насеља користе за отварање ватре и испаљивање пројектила, а потом брзо напусте положај. Израелци жестоко узврате на „људски штит”, иако свесни да је легитимни непријатељ – Палестинци под оружјем – већ негде на сигурном.

У Гази обе стране цинично злоупотребљавају своја права: Израел право на одбрану од напада из појаса који је 2005. предат на управу Палестинцима. Хамас право на борбу за укидање израелске блокаде и заштиту 1,8 милиона становника једне од најгушће насељених територија света.

Све цивилне жртве су исте, али није исто када их је на једној страни, палестинској, 45 пута више. Толико о квантитативној димензији овог сукоба.

Постоји и друга димензија, морална. Пошто је Хамас прогласио за „терористичку организацију”, зашто Израел као једина демократија Блиског истока такође сурово крши женевска правила ратовања?

Зашто се после гранатирања школе у Гази – за коју су га УН 17 пута упозориле да је склониште избеглих – чуди када по свету говоре о израелским „злочинима”?

Ова земља јако добро зна шта значи живети под опсадом санкција, шта значи бити бомбардован. Зна такође шта значи када обичан свет плаћа цех нечије погрешне политике.

Зар неки цивилни објекти нису коришћени за распоређивање радара по Београду током НАТО бомбардовања 1999? Јесу. Зар потом нису били гађани? Јесу.

Али, за разлику од Газе, тадашња југословенска војска махом је избегавала да (зло)употребљава положаје на којима су цивили. Као што су и крстареће ракете најчешће погађале испражњене објекте који су се одраније налазили на саопштеној листи циљева.

Војно супериорни Израел ће за неко време, до наредне прилике, повратити мир на својим јужним границама. Неће уништити Хамас као што није уништио ни либанске Хезболахе у рату 2006. Статус кво.

Израел неће добити рат све док Палестинцима не допусти да добију своју државу, што се начелно сагласио. Дотле, симпатије ће увек бити на страни невиних жртава.

Легенда о Давиду и Голијату настала је у време владавине израелског краља Саула. Давид је био Јеврејин, Голијат Филистејац (Палестинац). Свет се вековима дивио мудрости и вештини омаленог Давида који је победио дивовског Голијата.

Откако је Давид постао Голијат, улоге су промењене.

Премијер Александар Вучић је израелском амбасадору с правом поновио да „Србија поштује право државе Израел на постојање и миран живот њених грађана”, али је пропустио да пренесе барем „дубоку забринутост” због страдања недужних. То је морао да учини.