Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Именована прва 94 нотара у Србији

Именована прва 94 нотара у Србији
Никола Селаковић (Фото Танјуг)

Министар правде Никола Селаковић именовао је прва 94 нотара у Србији, који ће положити заклетву 7. августа, а почеће да раде 1. септембра. То је први пут после више од 80 година да су у Србији именовани јавни бележници.

– У складу са Законом о јавном бележништву, а на предлог Комисије министарства, која је спровела конкурс за именовање првих јавних бележника у Србији, именовао сам прва 94 јавна бележника, а за подручја 37 основних судова. Ово није коначан број. Планирано је да их буде скоро 350, јер је свака општина у обавези да има најмање једног јавног бележника – подсетио је Селаковић и додао да по закону на сваких 25.000 становника долази по један.

Увођење јавнобележничког система у српско правосуђе довешће до растерећења и ефикаснијег рада судова, побољшања инвестиционог амбијента, подизања правне сигурности, као и унапређења доступности правде за све грађане Србије, нагласио је министар.

Први нотари именовани су за подручја 43 општине и градова у Србији. Међутим, има и општина у којима није било пријављених кандидата. На конкурс за првих 100 јавнобележничких места пријавило се 177 кандидата, од укупно 198 правника који су до сада положили јавнобележнички испит.

Списак именованих јавних бележника објављен је на интернет презентацији Министарства правде.

Није било ниједног пријављеног кандидата за подручја основних судова у Аранђеловцу, Врбасу, Горњем Милановцу, Кикинди и Пожеги. Конкурс није обухватио подручја 29 основних судова у којима не само да није било пријављених кандидата, него није било ниједног правника са положеним јавнобележничким испитом. Такав је случај у Бору, Врању, Кикинди, Крушевцу, Неготину, Параћину, Прокупљу, Смедереву и Ужицу.

Зато у Министарству правде апелују да се правници из ових градова пријаве за полагање испита.

Највише кандидата (103) пријавило се за подручја београдских општина, док су за остале градове и општине у Србији поднете 74 пријаве. Највише нотара сада су добили Нови Сад (9) и општина Нови Београд (7).

Нарочито је важно отварање нотарских канцеларија у малим местима која су остала без суда и судских јединица. Охрабрујуће је то што ће већ од 1. септембра два таква места, Оџаци и Кањижа, имати нотарске канцеларије, па грађани неће морати да путују до судова у Сомбору и Сенти ако желе да овере уговор или пуномоћје.

– Код јавног бележника грађани ће моћи да заврше свакодневне послове, као што су овера докумената, купопродајних уговора, оставински поступак, због чега су морали да иду у суд. Грађани ће имати бржи и једноставнији приступ правди – кажу за „Политику” у Министарству правде поводом именовања првих нотара.

Јавни бележник радиће у интересу свих грађана, односно у јавном интересу, тако да неће заступати интересе једне или друге странке, као што то раде адвокати. Недавним изменама Закона о ванпарничном поступку, на нотаре је прешао и оставински поступак.

– Јавни бележник биће дужан да гарантује исправност и веродостојност издатих докумената и обезбедиће склапање купопродајних уговора и других правних послова, без ризика по особу којој пружа услугу. Дакле, поред ефикасности, јавно бележништво, подиже и степен правне сигурности, како код физичких тако и код правних лица – наводе у Министарству правде.

Истичу да ће ова нова правосудна професија, заједно са професијом извршитеља, знатно растеретити судије, који ће ускоро моћи да се баве само својом примарном делатношћу, а то је суђење. Нотарска комора биће основана током августа, после полагања заклетве, тако да ће прва 94 јавна бележника моћи да отворе своје канцеларије 1. септембра. Закон о јавном бележништву донет је још 2011. године, али је његова примена одложена управо за први дан септембра ове године, јер до сада није било довољно кандидата.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.