Портрет без рама: Јоже Менцингер

Када су га пре неколико година новинари београдског „Времена” питали да ли је евроскептик, он је одговорио „да себе не сматра евроскептиком”..., али да се „плаши да би Европска унија могла да се распадне” из истих разлога, како је мало касније образложио, из којих се распала Југославија.

Тако је говорио Јоже Менцингер, правник, економиста и политичар Словеније, који је ових дана веома узбуркао нашу политичку, па и економску јавност интервјуом за „Слободну Европу”, чије је делове пренела „Политика” под насловом „Успори, Вучићу” и због чега је премијер Србије у два наставка у нашој новини образлагао због чега Србија, односно његова влада, не смеју успоравати, него чак и убрзавати започете реформске процесе покличем – „Убрзај, Србијо”.

„Политика”, као што је ред, понудила је уваженом професору да одговори на неке од оцена премијера Вучића, али он је скромно одговорио потписнику ових редова да је наш председник владе „више реаговао на наслов, иза ког он не стоји, јер га је дала редакција ’Слободне Европе’, него на његове оцене.”

Било како било тек речи одмереног професора Менцингера, једног од првих министара привреде и потпредседника владе тек осамостаљене Словеније (1991) и дан-данас се код нас с озбиљном пажњом слушају. Из сасвим простог разлога. Био је и остао један од ретких људи који је умео да, из обиља плитких политичких и јевтиних демагошких оцена, како Словенија највише плаћа Београду и да с њеним новцем само она треба да располаже, каже „да се не сме занемарити чињеница да смо (Словенија) на тржишту били заштићени царинама”. Отуда професор Менцингер извлачи закључак да и ЕУ болује од истог синдрома, када се развијене земље велике европске породице жале да плаћају дугове дужника, али да прећуткују своје користи.

Био је један од креатора словеначког повратка у капитализам, али веома опрезно, без ломова и шок терапија, а понајмање свеопштом приватизацијом својих предузећа, па и банака. Неке конструкционе грешке с те временске дистанце данас су мало више видљиве, али он је у суштини задовољан учињеним. Створили су, истина, и два милиона „капиталиста”, профитера, али другачије се, изгледа, није могло.

Отуда и његов савет Србији да не продаје све производне капацитете, поготово не енергетске, јер ћемо постати обична радна снага о чијој ће се судбини одлучивати на некој другој страни.

Јоже Менцингер је рођен 5. марта 1941. у Јесеницама. Од 1998. до 2005. био је 40. ректор Универзитета у Љубљани. Од 1995. члан је Европске академије наука и уметности.

Слободан Костић