Portret bez rama: Jože Mencinger

Kada su ga pre nekoliko godina novinari beogradskog „Vremena” pitali da li je evroskeptik, on je odgovorio „da sebe ne smatra evroskeptikom”..., ali da se „plaši da bi Evropska unija mogla da se raspadne” iz istih razloga, kako je malo kasnije obrazložio, iz kojih se raspala Jugoslavija.

Tako je govorio Jože Mencinger, pravnik, ekonomista i političar Slovenije, koji je ovih dana veoma uzburkao našu političku, pa i ekonomsku javnost intervjuom za „Slobodnu Evropu”, čije je delove prenela „Politika” pod naslovom „Uspori, Vučiću” i zbog čega je premijer Srbije u dva nastavka u našoj novini obrazlagao zbog čega Srbija, odnosno njegova vlada, ne smeju usporavati, nego čak i ubrzavati započete reformske procese pokličem – „Ubrzaj, Srbijo”.

„Politika”, kao što je red, ponudila je uvaženom profesoru da odgovori na neke od ocena premijera Vučića, ali on je skromno odgovorio potpisniku ovih redova da je naš predsednik vlade „više reagovao na naslov, iza kog on ne stoji, jer ga je dala redakcija ’Slobodne Evrope’, nego na njegove ocene.”

Bilo kako bilo tek reči odmerenog profesora Mencingera, jednog od prvih ministara privrede i potpredsednika vlade tek osamostaljene Slovenije (1991) i dan-danas se kod nas s ozbiljnom pažnjom slušaju. Iz sasvim prostog razloga. Bio je i ostao jedan od retkih ljudi koji je umeo da, iz obilja plitkih političkih i jevtinih demagoških ocena, kako Slovenija najviše plaća Beogradu i da s njenim novcem samo ona treba da raspolaže, kaže „da se ne sme zanemariti činjenica da smo (Slovenija) na tržištu bili zaštićeni carinama”. Otuda profesor Mencinger izvlači zaključak da i EU boluje od istog sindroma, kada se razvijene zemlje velike evropske porodice žale da plaćaju dugove dužnika, ali da prećutkuju svoje koristi.

Bio je jedan od kreatora slovenačkog povratka u kapitalizam, ali veoma oprezno, bez lomova i šok terapija, a ponajmanje sveopštom privatizacijom svojih preduzeća, pa i banaka. Neke konstrukcione greške s te vremenske distance danas su malo više vidljive, ali on je u suštini zadovoljan učinjenim. Stvorili su, istina, i dva miliona „kapitalista”, profitera, ali drugačije se, izgleda, nije moglo.

Otuda i njegov savet Srbiji da ne prodaje sve proizvodne kapacitete, pogotovo ne energetske, jer ćemo postati obična radna snaga o čijoj će se sudbini odlučivati na nekoj drugoj strani.

Jože Mencinger je rođen 5. marta 1941. u Jesenicama. Od 1998. do 2005. bio je 40. rektor Univerziteta u Ljubljani. Od 1995. član je Evropske akademije nauka i umetnosti.

Slobodan Kostić