Кад време кроји капу природи

Олујни ветар, у пратњи торнада, ишчупао столетне борове Златибора и Златара. Медитеранске штеточине – стенице, биљне ваши, штиташи, минери, поткорњаци, стрижибубе – у немилосрдном нападу на украсне биљке. Незване жутотрбе у шумама и воћњацима Србије осумњичене за појаву алергија код локалног становништва. Азијске бубамаре и италијански скакавци запосели територију, потиснули домаће врсте и нанели штету усевима.

Због промењених климатских услова биљни и животињски свет у Србији све више трпи, тврди проф. Милка Главендекић, са Шумарског факултета у Београду, па последице по екосистем могу постати катастрофалне, посебно због појаве инвазивних страних врста које ремете биодиверзитет.

– На бројне промене утиче мањак падавина у току вегетације, али и више температуре, због којих неки штетни инсекти имају краћи животни циклус, па развијају више генерација, што доводи до већих штета. Тако се масовно појављују жутотрбе у региону, а у околини Прибоја ове године забележен је чак и голобрст у шумама и воћњацима на око 50.000 хектара. То условљава и појаву алергија код локалног становништва и шумарских радника. И смањена количина падавина у току вегетације, кад је биљкама влага најпотребнија, може бити један од узрока уланчавања штете у шумама, парковима, у пољопривредним усевима... То је посебно карактеристично за поткорњаке и красце, као топлољубиве инсекте, јер неколико узастопних сувих година доводи до физиолошког слабљења биљака, па се ове штеточине брже намножавају. Зато се и суше четинарске шуме у Србији и региону, стабла у парковима, ботаничким баштама или приватним двориштима – набраја проф. Главендекић. Она подсећа да су и на подручју Златибора, где су крајем осамдесетих година прошлог века забележене масовне појаве сушења борових шума, као главни кривци означене управо фитопатогене гљиве и поткорњаци.

– Недавно је овим крајем протутњала олуја која је ишчупала столетна стабла, али је проблем што то дрвеће и даље стоји тако одваљено. Сада штеточине имају обиље стабала у којима могу да повећавају своју популацију – поручује професорка Шумарског факултета, која се дуже од 30 година бави проучавањем инсеката, а тренутно највише истражује инвазивне врсте и њихове еколошке утицаје.

– Биолошке инвазије једна су од последица промењених климатских услова. Примера ради, као одговор на климатске промене у Србији и Црној Гори, проучавала сам ширење боровог четника, па се показало да се на подручју Прешева и Бујановца ова врста инсекта шири и приближава насељима. И у Црној Гори боров четник се повлачи са приморја према континенту и иде на више надморске висине, тако да се сада налази на висинама изнад километар и по – појашњава професорка.

И стручњаци Завода за заштиту природе Србије сагласни су да клима утиче на природне промене. Ентомолог Александра Затезало сматра да временске прилике не изазивају драстичне осцилације у природном окружењу, али појави страних врста, као што су италијански скакавци или азијске бубамаре, највише кумује људско деловање.

– Бубамаре из Азије настаниле су се код нас пре неколико година, али их није донео ветар, већ су увезене да би се у пластеницима бориле против биљних ваши. Сувише су се намножиле и постале претња домаћој врсти – објашњава Александра Затезало, подсећајући и на италијанске скакавце који су недавно масовно запосели петнаестак ари земљишта код Куршумлије.

– Они нису опасни по људе, али наносе штету усевима. Увелико се прича и о инвазији великог азијског стршљена који тренутно хара Италијом. Тај инсект је у Европу стигао транспортом робе, а не због климатских промена – истиче Александра Затезало.

М. Бракочевић