Отмица распалила израелску одмазду

Специјално за „Политику”

Газа – Узалуд су се људи у Гази обрадовали у петак ујутру када су чули да је генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун и амерички државни секретар Џон Кери договорили хуманитарно примирје од 72 сата.

Оно је требало да подразумева, не само прекид ватре, већ и разговоре у Каиру између представника Палестинске управе и Израела, на којима би био присутан и Хамас, али без формалне или директне преговарачке улоге.

То је значајно подигло наде да је на видику крај сукоба, који је постао најдужи и најкрвавији у низу поновљених израелских упада на територију појаса Газе последње деценије.

Дипломатски продор био је неочекиван. Нарочито што је израелски премијер Бенјамин Нетанијаху претходно јасно ставио до знања да ће наставити војну операцију док цела мрежа такозваних терористичких тунела не буде уништена, иако су га високи официри израелске војске (ИДФ) упозорили да би такав задатак би захтевао дуготрајно присуство на терену, малом шансом за загарантовани успех.

Три дана затишја указивала су да је Нетанијаху, без обзира неумољиву реторику, у потрази за решењем како да престане сукоб. Под притиском својих десничарских ривала у влади, предвођених министром просвете Нафталијем Бенетом, али и јавног мњења које већински подржава војну акцију, Нетанијаху је оклевао, схватајући да ће он бити једини који ће платити политичку цену ако се рат отме контроли, што је сценарио који прети из дана у дан.

У првим сатима примирја, опасне и због тога празне улице у Гази почеле су да буду пуне људи. На магарцима су одношене хрпе нагомиланог смећа, породице су кренуле да купују храну и да на цистернама водом напуне пластичне канистере од двадесет литара, док су деца искористила шансу да изађу из склоништа и да шутирају фудбалску лопту или прескачу конопац.

Око поднева, разорено насеље Шуџаја је поново врвело од расељених становника који су се вратили у потрази за својим стварима. Одједном, настао је дивљи стампедо у бежању из источног дела Багдадске улице.

„Долазе израелски тенкови”, повикао је неко.

Поједини људи су се окупили око комбија телевизијске екипе Ал Џазира, надајући се да ће им то пружити неку заштиту. Члан ове медијске куће завршио је телефонски позив и окупљенима саопштио: „Нема више примирја у Гази. Они су гранатирали Рафу. Израел каже да су то урадили у знак одмазде због тога што је Хамас отео једног од израелских војника”.

Израел је саопштио да је војник Хадар Голдин заробљен око пола десет ујутру код Рафе, на југу појаса Газе, што је одмах потврдила Бела кућа, осуђујући „апсолутно нечувену акцију Хамаса да, користећи прекид ватре, изврши изненадни напад кроз тунел убијајући израелске војнике и можда узимајући једног као таоца”.

Хамас, међутим, инсистира да је ухватио војника у 7 ујутру, сат времена пре него што је ступио на снагу прекид ватре. Осим тога, милитанти су оптужили Израел за убиство шест људи у Рафи око 9 сати ујутру, као и да су упркос примирју наставили војну операцију уништавања тунела.

Прецизна хронологија догађаја који су изазвали прекид примирја можда никад неће бити у потпуности познат. Али, оно што је познато јесте чињеница да је после отмице војника, ИДФ фуриозно реаговала.

Густо збијени избеглички кампови постали су мета интензивног и по свему судећи неселективног бомбардовања у којима је погинуло најмање шездесет цивила и рањено близу стотину људи и то само у петак. То што су хамасовци узели израелског војника за таоца само је погодило у живац Израел.

Отимање војника Гилада Шалита, пет година његовог заробљеништва и потоња његова размена за 1027 Хамасових милитаната, створили су националну трауму чији ожиљци још нису у потпуности зарасли. Бес и страх само су потпомогли колективну одмазду против беспомоћног и осиромашеног становништва Рафе.

Нетанијаху се сада суочава са порастом беса међу бирачима што би могло да уништи и последње остатке разборитости у вођењу овог рата, чинећи већ затроване односе са Палестинцима још горим. У недавној прошлости, међутим, премијер је наложио оштру реакцију који би сада хтео са смири.

У јуну, након што је криминална банда која делује без политичких инструкција киднаповала и убила три израелска тинејџера, Нетанијаху је после састанка свог кабинета изразио саучешће ожалошћеним родитељима а затим цитирао савременог јеврејског песника Хајим Бијалик, који је написао у мемоарима жртва погрома 1903. у Кишињеву: „Освету за крв малог детета, ђаво још није створио”, допуњујући то својим речима: „Хамас је одговоран - и Хамас ће платити”.

Нетанијахуова изјава охрабрила је екстремисте на политичкој десници да подигну улог. Ајелет Шакед, посланица Кнесета и савезница Нафталија Бенета, поставила је на својој Фејсбук страници необјављени чланак покојног Урија Елитзура, бившег шефа Нетанијахуовог кабинета.

„Иза сваког терористе стоје десетине мушкараца и жена, без кога он не би могао да учествује у тероризму... Они су сви непријатељски борци, а крв би требало да буде и на њиховим главама. То укључује и мајке мученика, које шаљу у пакао са цвећем и пољупцима. Оне морају да прате своје синове. Ништа не би било праведније. Они треба да иду са њима, као и куће у којима су одгајале те змије. У супротном, још змије ће бити у њима одгајано”.

Закључно са јучерашњим даном погинуло је више од 60 израелских војника а број палестинских жртава премашио је 1500. Уницеф процењује да трећина палестинских жртава има мање од 18 година. Страх од „малих змија”, изгледа завладава на терену што би могло да води ка рату без милости и без догледног краја.