Како спречити и победити рак

Нови Сад – Малигне болести, уз кардиоваскуларна обољења и дијабетес, постале су ноћна мора за Војвођане, јер, по правилу, односе највише живота. Што због тежине самог обољења, што због неблаговременог јављања лекару, многи, нажалост, подлегну овој болести релативно брзо. "За лекаре је сваки карцином у принципу излечив, ако се пацијент јави на време. Зато смо ’обрачун’ са овом болешћу почели од организовања систематских акција ране дијагностике, и то код три врсте канцера које се најлакше могу излечити, али због касног лечења то још није увек тако. Реч је о малигнитету дебелог црева, рака грлића материце, а ускоро и рака дојке. Сигурни смо да ће на тај начин бити спасени многи животи и зато смо превенцијом карцинома највише преокупирани, настојећи да повећамо број специјално едукованих лекара и обезбедимо врхунску светску опрему за рано откривање карцинома", каже за "Политику" проф. др Душан Јовановић, директор Института за онкологију Војводине.

Један од најчешћих, али и најмање опасних, наравно, ако се открије у раној фази, јесте тумор грлића материце. Он се, међутим, за сада најчешће открива у поодмаклом стадијуму. Зато је Покрајински секретаријат за здравство набавио апарате за откривање патогених вируса одговорних за настанак овог канцера и у Новом Саду, Сомбору, Сенти, Зрењанину и Сремској Митровици почело је спровођење пилот-пројекта против ове врсте тумора. Захваљујући сарадњи са гинеколозима и патолозима на подручју тих градова, сви сумњиви случајеви се прате и гаранција за стопостотно излечење је скоро потпуна.

Рак дебелог црева је међу Војвођанима нарочито распрострањен, кажу и због претежно масне и недовољно здраве исхране и других животних навика. Али, како тврде онколози, спровођење пројекта на његовом раном откривању већ даје резултате, почев од спречавања његове појаве, па до битног напредовања у његовом (из)лечењу. Код многих се у том органу откривају полипи, а то је редовна појава која претходи карциному. Међутим, када се полипи оперишу опасност за појаву рака је у потпуности отклоњена. Такође, многи већ настали тумори су откривени, оперисани и тиме продужен животни век пацијената.

Овај пројект Институт за онкологију реализује у сарадњи са војвођанским академицима и покрајинским секретаријатима за здравство и науку, а за сада њиме су обухваћени Кањижа, Зрењанин, Бачки Петровац, Инђија, Руски Крстур, а ускоро ће бити и Сомбор.

Врло брзо предстоји и трећи пројекат који ће се бавити раним откривањем рака дојке. Др Јовановић каже да су у току разговори са јапанским партнерима одакле би требало да стигне неопходна опрема, тачније већи број мамографа за "покривање" подручја која ће бити обухваћена овим подухватом. Кадровски проблем биће превазиђен додатном обуком  радиолога која ће их оспособити да могу са апсолутном прецизношћу да тумаче податке са терена.

За разлику од већине других института који се жале на недостатак болничких лежајева, др Душан Јовановић каже да их у овој установи већ има превише, алудирајући на чињеницу да је сваке године у Војводини, у просеку, чак осам хиљада новооткривених болесника са раком.

"Нама нису потребни кревети, већ опрема, стручњаци и сарадња потенцијалних болесника, речју превенција, како им они никад не би били ни потребни. Уместо кревета неопходна нам је још савременија опрема за дијагностиковање, мада и садашњом не можемо бити незадовољни. Захваљујући Извршном већу Војводине и улагању од три милиона евра, ускоро ће у наш институт стићи први у Србији и окружењу такозвани хибридни уређај за позитронску емисиону томографију и компјутеризовану томографију, познат као ПЕТ-ЦТ. За разлику од ултразвука, скенера или магнетне резонанце, ова опрема ће пружити знатно детаљније податке о променама у организму", истиче др Душан Јовановић.