Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Низ Тару са кацигом

Низ Тару са кацигом
Тара је дивна, али и опасна река – мере безбедности се морају поштовати (Фото К. Ђорђевић)

„Затегните прслуке за спасавање, ставите кациге на главу, подвуците ноге испод канапа који су разапети на дну чамца и слушајте моја упутства. Хероји и паметњаковићи најчешће завршавају у леденој води Таре”, уз осмех нам саопштава двадесетседмогодишњи Душан, професионални рафтинг скипер камп центра Бастаси, смештеног у непосредној близини Фоче, трудећи се да сви путници озбиљно схвате његова упутства.

У последњим данима јула Душан нема много разлога за бригу – иза себе је оставио јун и мај, односно месеце када је Тара најдивљија и најнепослушнија и када се само искусне рафтаџије и зависници од адреналина усуђују да се четири и по сата боре са „буковима” набујалих планинских река. Ипак, пошто одговара за безбедност свих аматерских и професионалних рафтаџија, овај скипер никада не преговара о безбедносним правилима која подразумевају облачење заштитне опреме (кациге, прслука за спасавање, весла, неопренског одела и чарапа) и веслање у „ритму” упутстава које издаје скипер.

Пошто се по закону теорије вероватноће на сваком чамцу нађе неко ко жели да скине заштитни прслук и да се сунча, скаче са стене или хоће да се расхлади пливањем у реци, и то баш на оном месту где вребају вирови, Душан стрпљиво објашњава да неопренско одело штити од хладноће реке која у летњим месецима једва прелази десет степени, а заштитни прслук спасава живот у набујалој реци.   

На питање – да ли је било незгода на Тари, он искрено одговара да јесте и додаје: – Прошле године погинула је педесетогодишња Литванка, а до несреће је дошло када се сплав, на којем је било десетак руских и литванских држављана, преврнуо у брзацима Таре у близини Шћепан поља. Нажалост, руски и литвански туристи нису поштовали прописе, већ су на своју руку узели сплав и без обученог скипера покушали да се спусте низ набујалу реку. Тара није шала, а многи то схвате на болнији начин – каже Душан.

Пре неколико година Тара је узела живот и једном црногорском туристи који није имао прслук за спасавање, није умео да плива, али је имао невероватну жељу да реку савладава током мајских бујица.
– Не знам како на рафтинг може да крене неко ко не зна да плива, али ко сам ја да му судим – више за себе каже наш скипер. 

Самом рафтингу претходи превоз комби возилима преко граничног прелаза Шћепан поље између БиХ и Црне Горе. Вијугави планински пут дарује нам поглед у провалију од кога буквално застаје дах, а знакови поред пута упозоравају да су краве, козе, овце и остале домаће животиње један од разлога због којих се не сме прелазити брзина од 30 километара на час.

Комбији возе узводно 15 километара шумским путем уз Тару до места са кога рафтинг креће, а чамцима се плови узводно 17–18 километара до ушћа Таре у Пиву, где настаје Дрина. Будући да нам је јул „подарио” мирну реку и дан сунцем обасјан, уживали смо у погледу на тиркизну Тару која је са својим малим али многобројним притокама створила речни ток дужине 149 км и усекла најдубљи и најлепши кањон у Европи. Кањон дужине 96 км на појединим местима достиже до 1.300 м висине и представља јединствен резерват биљног и животињског света и највећи резервоар питке воде у Европи.

Како би ова четворочасовна водена авантура остала у што лепшој успомени, скипери се труде изађу у сусрет жељама свих чланова „посаде” – искрцавају се на дивљим плажама где је дозвољено купање, заустављају чамац испод божанствених водопада како би туристи направили за колекцију што лепше фото-успомене и издају прецизна безбедносна упутства најхрабријима како да препливају букове. Последњих неколико километара скипери ипак највише воде рачуна да се пијани чланови посаде, који су своје узбуђење покушали да потопе у ракији, не утопе у реци.        

А важно упутство за све припаднице лепшег пола гласи: пре доласка на рафтинг оставите код куће све хигијенске предрасуде и у кофер спакујте невероватну количину ентузијазма која ће вам бити потребна да бисте „зажмурили“ на детаље типа – дрвене камп кућице, пољски тоалети и заједнички тушеви. Трудите се да не разбијате главу дилемама – ко је пре вас облачио неопранско одело и ципеле од истог материјала, већ се сконцентришите на уживање у воденој авантури од које заиста застаје дах.  

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.