Како је бранилац младобосанаца избегао линч

„Сав јавни живот, читава наша штампа, све институције, сваки појединац... испуњен је моралном индигнацијом над овим догађајем... све кипи осветом и мржњом против атентатора и нације којој припада. Сви вичу: „Убијте их, вешајте!” Господо суци, ви не смете чути вику улице и чаршије. Суд мора бити херметички затворен од политике и њеног опортунизма”.

Овим речима је на историјску сцену ступио 24-годишњи Рудолф Цистлер, млади адвокат који је у сарајевском процесу, по службеној дужности бранио чланове „Младе Босне”. Три месеца након атентата на надвојводу Фердинанда, рачунајући на његову младост, неискуство и порекло, адвокатски приправник одабран је да статира у, унапред изрежираној, фарси аустроугарског режима.

Но, већ његова прва реченица најавила је неочекиван обрт очекиване ситуације. Цистлеров наступ, пратиле су судије Окружног суда и тужилац, у неверици шта чују. Први адвокат оптужених озбиљно је схватио свој задатак и на запрепашћење присутних стварно почео да брани Принципа и другове.

„Криви су за убиство престолонаследника из заседе, за велеиздају, урлао је, већ првог дана суђења, тужилац Фрањо Савра у дворани Војногарнизонског суда и затражио најстрожу казну – вешање за 24 младобосанца. Цистлер на то одговара: „Може им се судити за убиство, али не и за убиство престолонаследника, јер закон у Босни не познаје посебну заштиту престолонаследника. Нема говора ни о велеиздаји”.

Невероватно је да су, читав век, име и оваква одбрана храброг адвокатског приправника остали потпуно непознати јавности. Аустријанац по оцу и Хрват по мајци, школован у Бечу, југословенске оријентације, социјалиста по опредељењу, а пре свега човек од интегритета, читав век остаје у најмрачнијем кутку историје. Цистлеру је ово био први случај, али је већ његов први наступ показао да није имао дилему како треба да поступи. Хтео је да се  поштује право, да уради свој посао професионално и до краја. То је био, показало се, његов водећи принцип. Он је правно, оборио оптужницу. Доказао да оптужница за велеиздају не стоји, зато што је анексија Босне била нелегална, јер није озакоњена у аустријском и угарском парламенту.

Велики рат је у току, читава Европа је на ногама и тражи да младобосанци буду осуђени као криминалци и злочинци. Суд после свега изреченог пресуђује – криви су – те осуђује петорицу на смрт, а остале на двадесет година робије. После првобитног шока Цистлеровом одбраном, по изласку из суднице чека га разјарена руља и исукане војничке сабље. Његов линч избегнут је тако што је из зграде суда изнесен у бурету за уље.

Спремала му се смртна казна, али до „суђења” никада није дошло за шта су, испоставило се касније, били „заслужни” мађарски посланици, те је Цистлер, 24 сата након суђења „само” протеран из Сарајева.

Он је као млади адвокат тада несумњиво желео каријеру, био је на самом почетку но и поред тога храбро се упустио у процес бранећи неодбрањиво. Бранио је оне којима су вешала већ била спремљена. Бранио, одбранио, али не ослободио. Доживео је неминовни професионални неуспех и за живота био обележен овим процесом.

Голгота и прогон храброг адвоката наставља се и током рата. У то време настанио се у Загребу, али га усташе хапсе одмах по доласку и депортују у злогласни логор Керестинец. Једва извлачи живу главу захваљујући супрузи која успева, због свог немачког порекла, да докаже окупаторским властима да није Јеврејин.

Одмах после рата, 1918. године, Цистлер се враћа у Сарајево и запањен сазнаје да судије ангажоване у сарајевском процесу и даље суде. Одмах пише о њима новински чланак, који је утицао на то да их власти пензионишу. Цистлер добија бар делимично али закаснело задовољење. Наставио је са приватном адвокатском праксом до смрти 1960. године и за све то време био је познат као частан човек и професионалац, али и човек великог срца који је често помагао невољницима, радећи неретко и без хонорара.

Олга Јанковић

-----------------------------------------------------------

Оригиналне реплике са суђења

„Бранио сам Младу Босну”, једини је филмски пројекат којим ће, ове године, бити обележена стогодишњица почетка Првог светског рата. Сценариста и редитељ Срђан Кољевић овим филмом извлачи из историјске сенке лик адвоката Цистлера и класично монтирани процес суђења младобосанцима, развијајући причу на основу стенограма и документарне грађе, књига истражног судије и адвоката. Према речима аутора, највећа драгоценост филма су глумачки дијалози – оригиналне реплике са самог суђења.

Филм се снима у Београду, Панчеву, Мокрој Гори и у студију продуцентске куће „Кошутњак филм”. Лик младог адвоката тумачи Никола Ракочевић, а уз њега игра и велика екипа наших познатих глумачких имена, као што су Небојша Глоговац, Вук Костић, Борис Исаковић, Бранислав Лечић, Љубомир Бандовић, Аница Добра и др. Неке сцене Сарајева с почетка века снимане су у Народном музеју и на локацији Вајфертове старе пиваре у Панчеву. Премијера филма очекује се у октобру, а након биоскопског живота сели се на мале екране серијом од четири епизоде на програмима Радио-телевизије Србије.