Русија се сећа жртава тероризма

Москва – У Русији је јуче обележен Дан солидарности у борби против тероризма, у знак сећања на жртве и страдале у терористичким нападима у Беслану, Москви, Буђоновску, Волгодонску и у другим местима на северном Кавказу.
Тачно у 13.05, када је пре три године одјекнула прва експлозија и почела операција ослобађања талаца, на рушевинама школе у Беслану одржан је минут ћутања у знак сећања на жртве.
Према званичним подацима, у терористичком нападу на школу од 1. до 3. септембра 2004. године живот су изгубиле или су касније преминуле 333 особе, укључујући 317 талаца, од којих су 186 деца.

Терористи су до 3. септембра 2004. године у тој школи држали 1.128 талаца, спасено је 918, а у целој операцији је рањено 728 талаца и житеља града, 55 припадника Федералне службе безбедности, Министарства за ванредне ситуације, полиције и војске.

Минутом ћутања за жртве терористичких аката почео је јуче и састанак руског председника Владимира Путина са члановима Владе Русије.

На месту трагедије окупило се више хиљада људи. Бивши таоци, рођаци и пријатељи жртава доносили су цвеће и палили свеће у спортској сали у којој су терористи држали таоце са постављеним експлозивом унаоколо.

Ученици су и ове године над Бесланом пустили у ваздух 333 бела балона, а на меморијалном гробљу прочитана су имена свих погинулих.

Председник Државне думе Борис Гризлов изјавио је 1. септембра у Северној Осетији да истрага о терористичком акту у школи у Беслану није окончана и да ће до јануара наредне године бити завршена испитивања сведока и све неопходне експертизе, а да ће у Подмосковљу бити извршена реконструкција целог догађаја.

Међутим, адвокат оштећених Тајмураз Чеџемов изјавио је да ће се повући из истраге, јер је "почео да добија претње".

Он је, како је пренео Итар-Тас, рекао да је почетком августа преко телефона добио претњу убиством и да то повезује са учешћем у истрази, а да је претње почео да добија када је предао захтев за утврђивање одговорности званичника.

Председница комитета Мајке Беслана Сузана Дудијева најавила је да ће сада оштећени сами штитити своје интересе, али да ће у будућности ангажовати новог адвоката. Мајке Беслана најавиле су и да ће упутити руском председнику сопствени документарни филм о терористичком акту, направљен на основу докумената добијених током суђења једином преживелом терористи Нурпаши Кулајеву, осуђеном на доживотни затвор, пише лист "Комерсант".

Оштећени, окупљени у организацији Глас Беслана, траже одговорност чланова оперативног штаба који је руководио операцијом ослобађања, сматрајући да је напад на терористе са употребом минобацача узрок погибије толиког броја талаца.

Терористи су, предвођени чеченским сепаратистом Шамиљем Басајевом, узели око 1.500 талаца и половином јуна 1995. у покрајини Ставропољ у Буђоновску, када је погинуло 147 особа, а више од 500 рањено.

Терористи су тражили почетак преговора о прекиду борбених дејстава у Чеченији и повлачење федералне војске из те руске републике.

Годину дана касније терористи су, са Салманом Радујевом на челу, у дагестанском граду Кизљару напали градску болницу и породилиште и као таоце држали више од 2.000 људи.

Током борбе са чеченским екстремистима погинула су 24 локална мештанина и девет војника.

У Дагестану су у новембру 1996. у граду Каспијску терористи поставили експлозив у зграду у којој су живели припадници федералних снага, када је погинуло 69 особа, од којих 20 деце.

Три године касније на сличан начин постављен је експлозив у Бујнакску, када су погинуле 64 особе, од којих 23 детета, а 146 особа је рањено.

Терористи су постављали експлозије и у зградама у Москви, тако да је 1999. године у једној стамбеној згради погинуло 109 људи, а више од 200 рањено.

Исте године у септембру у још једној згради одјекнула је моћна експлозија, у којој су живот изгубиле 124 особе, од којих је тринаесторо деце.

Међу бројним експлозијама на јавним местима – у подземним пролазима и на станицама метроа, у којима је од 2000. године живот изгубило више од 80, а рањено приближно 600 људи – остао је упамћен и напад око 50 терориста на Позориште на Дубровки 23. октобра 2002. године.

У сали се налазило више од 800 гледалаца, а у операцији ослобађања талаца погинуло је 129 људи, док су челник терориста Мовсар Барајев и 50 екстремиста, међу којима и 18 жена, убијени.  

Танјуг