Много циљева министра финансија

Душан Вујовић, нови министар финансија, имаће, судећи према изложеном експозеу у понедељак у парламенту, пуне руке посла. Најавио је веома широк фронт борбе на реформи српске економије – контролу буџетских расхода, већу наплату пореза, борбу са сивом економијом и уштеде у јавним предузећима.

Он је, између осталог, рекао да ће влада одлучити колико ће бити смањене плате и пензије, а то би требало да буде што је могуће мање.
„Само смањивање плата и пензија неће решити ствар. Мој предлог је смањење трошкова, укључујући и смањење плата и пензија, али минимално колико је то могуће, јер не желимо да повредимо поготово оне људе са ниским платама и пензијама. Мој принцип је да сви подједнако поднесу смањење дефицита и дуга. Нико неће бити поштеђен и нико не би требало да буде превише оптерећен”,  рекао је Вујовић.

Какви су изгледи за успех његовог програма? Сви његови претходници најављивали су да ће смањити минус у државној каси, повећати инвестиције, покренути привреду. Епилог је био обрнут: дефицит, јавни дуг и стопа незапослености постајали су све већи, а инвестиције све мање. Може ли Вујовић да отклони системску грешку наше економије?

Небојша Савић, председник Савета гувернера Народне банке каже да концепт који је министар финансија изнео указује да ће он радити и на смањењу расхода и на повећању прихода.

– Добро би било да се остваре најаве о бољој наплати пореза и борби против сиве економије која код нас достиже 30 одсто БДП-а, јер би се у том случају избегло повећање ПДВ-а. Буџетски дефицит је високих осам одсто БДП-а и математика јасно указује да се морају направити резови на расходној страни. У буџетским трошковима највећи расход су плате и пензије и њихово смањење је неминовност. Плате у јавном сектору су веће него у приватном, а и пензије су веће него што би требало да буду – каже Савић.

Овај економиста указује да је веома важно да фискална консолидација отвори простор за привредни раст. Најгоре би, каже он, било да се зарад уштеда смање јавне инвестиције, јер се од тих инвестиција очекују будући приходи.

– Жртве су сада неопходне како би 2016. године кренуо опоравак. У противном тонућемо још дубље. За месец дана биће ребаланс буџета па ћемо видети у ком смеру иде консолидација – каже Савић.

Владимир Круљ, саветник у консултантској кући „Креаб, Гевин и Андерсон” каже да је реално да се процес фискалне консолидације састоји од комбинације мера. С једне стране смањује расходе буџета, а са друге ради на повећању буџетских прихода, будући да и једне и друге мере имају своја ограничења.

– Простора за смањење буџетских расхода има рационализацијом пословања јавних предузећа, јер су губици јавних предузећа од 50 милијарди динара, колико су износили у прошлој години, једноставно неодрживи. Јавна предузећа, у већини случајева, требало би да доносе приход у буџет, као што је пример у већини нормалних и уређених земаља, а не да представљају расходну ставку. Што је пре могуће треба радити на решавању питања предузећа у реструктурирању, како би се смањиле или неутралисале субвенције из буџета за та предузећа, која су заједно са јавним предузећима, износиле око 800 милиона евра годишње. Проналажење стратешког партнера за „Железару Смедерево” ослободило би државну касу субвенције од око стотинак милиона евра годишње. Слична је прича са ФАП-ом, „Петрохемијом”, „Симпом”, сматра Круљ.

Скоро је извесно да се у процесу фискалне консолидације мора прибећи и смањивању плата у јавном сектору, као и пензија, каже наш саговорник. Пуно се лицитирало протеклих дана о проценту смањења, али је сигурно да ће Влада Србије приликом одређивања обима тог смањења морати да води рачуна и о социјалној компоненти једне такве мере. Можда треба размислити и о могућности да се не иде на линеарно смањење, већ да се направи неки селективни приступ, у складу са социјалном ситуацијом и у складу са равномерном расподелом терета једне такве мере. 

– Наравно, потребно је видети и шта се може урадити и у сегменту реформе државне управе, како би се и ту смањили трошкови, иначе веома великог државног апарата, кроз нове платне разреде и слично. 

У делу повећања буџетских прихода сигурно треба истаћи да постоји простор за сузбијање сиве економије, посебно у сегменту трговине акцизним производима. Исто тако, могуће је бољом организацијом Пореске управе повећати проценат наплата пореза и елиминисати или смањити видљиве примере избегавања плаћања пореза – каже Круљ. 

Уколико све ове мере не дају очекивани резултат, сигурно је да ће Влада Србије морати да прибегне повећању стопе ПДВ-а, са свим њеним негативним утицајима на инфлацију или пак на пад промета у малопродаји. Ситуација у јавним финансијама – буџетски дефицит од преко осам одсто БДП-а, јавни дуг преко 21 милијарду евра, потреба задуживања од око пет милијарди евра да би се покрио дефицит и платили дугови – ове мере једноставно чине ултимативним и неизбежним, додаје он. Спровођење ових мера и свођење дефицита буџета предуслов је да бисмо уопште могли да разговарамо са ММФ-ом о новом аранжману са том финансијским институцијом, а који је предуслов и за неке друге кредите, попут оних од Светске банке.