Светац од камена стиже пред своју задужбину

Ужице – Тишину шума и пропланака удаљеног златиборског села Трнава ремете током овог пролећа и лета клесарски ударци чекићем у шпиц који дуби и обликује тврди камен, у споменик га претварајући. Самоуки уметник Владимир Митровић, чије су камене птице и до Јапана стизале, у свом домаћинству управо приводи крају израду камене скулптуре давнашњег патријарха српског Гаврила Рајића Рашковића. Она ће ускоро бити постављена пред обновљени манастир Дубницу у Божетићима између Златара и Јавора.

– Правим споменик свецу патријарху Гаврилу у природној величини, исклесан од љутог трнавског камена у једном комаду, тешком око три тоне, из овдашњег мајдана Клисура. Лик патријарха је на основу аутентичног цртежа објављеног у књизи аутора Драгише Милосављевића. Посао сам готово завршио, још име да се уклеше. Није лако било клесати овај обични камен, изузетно тврд, од кога се парчад каткад непланирано одвајају, а где поправке нема. Но радио сам с радошћу, јер је реч о великој личности. Споменик ће вероватно у рану јесен да буде постављен у Дубници, патријарховој задужбини – казује за наш лист Владимир Митровић, који је последњих година већ правио споменик Хаџи Мелентију за манастир Рачу, скулптуру плетиље за Златибор, а такође крају приводи и споменик за узвишење Бијела глава у пограничном појасу Србије и БиХ, где су у једној од првих битака у Првом светском рату у одбрану својих кућа стали Срби овог краја пред аустроугарским налетом.

   О патријарху Гаврилу Рајићу Рашковићу(1595–1659), који је српску цркву предводио у тешким временима ропства средином 17. века, историја бележи да је рођен у оближњем Штиткову, у племићкој породици Рашковића чији су прваци и у турско време сабље пасали. Био је епископ шумадијски, па митрополит смедеревски, а за патријарха српског је изабран 1648. на сабору у манастиру Морача. У тешком времену своје снаге и ауторитет је користио да побољша положај народа и цркве. Зна се за три његове задужбине: манастири Ковиље, у Штиткову и Дубница у Божетићима. Путовао је у Русију с намером да наговори руског цара да помогне Србима у скидању турског јарма, неколико година тамо боравио, али је по повратку у Србију оклеветан па су га Турци осудили на смрт. Пре погубљења, ипак, нудили су му опрост под условом да се одрекне хришћанства и прихвати ислам, што је он одбио, па су га обесили између два дрвета. Српска црква га је недавно прогласила за свеца.

Гаврилова задужбина манастир Дубница, испрва народно светилиште које су освајачи у својој мржњи и безумљу срушили, три века је чамио у рушевинама да би у новије време васкрснуо: црква и верници су га пре седам година, у изгледу налик изворном, обновили. Сада се каменим спомеником ктитору у природној величини, по речима игумана овог манастира Макарија, испуњава обавеза потомака према патријарху Гаврилу, чувару вере и огњишта, свештеномученику, знаменитој личности Српске православне цркве.

О значају сећања на патријарха Гаврила говори и Боса Росић, најпознатији етнолог овог краја, која каже да се та велика личност преко овог споменика после многих векова враћа у свој народ. – А вајар Владе Митровић је ту камену скулптуру патријарха са јеванђељем у руци изузетно урадио, чисту природу у светитеља претворио – истиче Боса.