Култура „под ручном”

Музика са познатих албума „Прело” и „Романо кубано” одјекиваће вечерас пјацетом београдског Цветног трга када пред публику изађу Влада Маричић и његов бенд.

Познати џез пијаниста и композитор, чију музику гледаоци РТС-а свакодневно чују у најавној шпици коју илуструју наши момци и девојке у народним ношњама, обележиће својим препознатљивим спојем балканских музичких орнамената и латино џеза завршне вечери овогодишњег Белефа.

– На та два албума успео сам да направим добру комбинацију што мислим да потврђује и та најавна шпица за коју је узета моја виолинска музика, нумера под називом „Болеро неготино”. На вечерашњем концерту можда изведемо и један, два џез стандарда, али остало је ауторска музика на којој и те како инсистирам како бих подстакао млађе колеге да стварају своју музику – каже пијаниста који ће се ускоро са својим бендом представити и публици предстојећег „Нишвила”.

На концерту у Нишу као гост Маричићевег бенда наступиће Кубанка, иначе српска снаја, певачица Нидија Моја, која ће са бендом извести неколико песама.

На питање у каквој је ситуацији данашња џез сцена у Србији, Маричић каже да се здраво ткиво увек сачува. И деведесетих година прошлог века џез је сачуван, џез клубови су наставили да постоје.

– И данас имамо одличан подмладак џез музичара и неколико правих џез клубова. Публика је много више заинтересована за џез и све што је на трагу џеза него што може и да се наслути из медија. Знам то, јер смо обишли Србију и увек смо имали пуне сале, увек нас је пратило огромно интересовање публике. Осим тога, у Србији постоји десет, дванаест џез фестивала и ту смо убедљиво најјачи у региону. Имамо два велика фестивала, београдски и нишки и јако добре младе музичаре. Ево, навешћу само једног Ратка Обрадовића, џез саксофонисту који је рођен 1995. године. А из те његове генерације има још добрих џезера – указује Маричић.

Према његовом мишљењу, ова прича отвара и низ питања, а главно је да ли је проблем културе у нашој земљи непостојање културне стратегије или је та културна стратегија државе погрешна.

– Ја у хаос не верујем. Хаос се вештачки прави и ситуација се само приказује као хаос. Чак мислим да непостојање културне стратегије није случајно. Култура у Србији се намерно спутава и то смишљено и плански. Неколико утицајних група у Србији имају намеру да се култура држи „под ручном”, у полу развијеном стању. Није највећи проблем мали буџет,већ то што се спречава, одлаже стварање инфраструктурних услова за формирање тржишта културе. Моје мишљење је да се то ради намерно – сматра Влада Маричић.

На наше питање због чега тако мисли каже:

– Постоји неколико утицајних група које имају директну корист од тога што се до производа културе не долази на транспарентан већ на неки други начин. Изузетак од тога су државни фестивали који јесу транспарентни, јер народ види шта се ту ради. Али, они су, опет, стално у проблему – истиче Маричић.

Како би, по његовом мишљењу, било да постоји тржиште културе, питамо Маричића, а он одговара да је то оно главно питање.

– Има доста инфраструктурних решења, међу њима и законских. Када би се, на пример, увела пракса са запада да нека већа компанија, рецимо, има одбитак од пореза од три одсто на годишњем нивоу на средства уложена у промоцију дела културе. И то по унапред утврђеним правилима – каже Влада Маричић.

С. Чикарић

-----------------------------------------------------------

Потребни и понуда и потражња за културом

Џез пијаниста и композитор који увелико размишља о неким новим ауторским пројектима каже да за све постоји излаз:

– Сада се ствара погрешан утисак како имамо само понуду која је превелика за нашу земљу, а да је потражња много мања. Из тога произилази да је већина наших производа вишак који никоме не треба. А то је погрешно – сматра наш саговорник.