Kultura „pod ručnom”

Muzika sa poznatih albuma „Prelo” i „Romano kubano” odjekivaće večeras pjacetom beogradskog Cvetnog trga kada pred publiku izađu Vlada Maričić i njegov bend.

Poznati džez pijanista i kompozitor, čiju muziku gledaoci RTS-a svakodnevno čuju u najavnoj špici koju ilustruju naši momci i devojke u narodnim nošnjama, obeležiće svojim prepoznatljivim spojem balkanskih muzičkih ornamenata i latino džeza završne večeri ovogodišnjeg Belefa.

– Na ta dva albuma uspeo sam da napravim dobru kombinaciju što mislim da potvrđuje i ta najavna špica za koju je uzeta moja violinska muzika, numera pod nazivom „Bolero negotino”. Na večerašnjem koncertu možda izvedemo i jedan, dva džez standarda, ali ostalo je autorska muzika na kojoj i te kako insistiram kako bih podstakao mlađe kolege da stvaraju svoju muziku – kaže pijanista koji će se uskoro sa svojim bendom predstaviti i publici predstojećeg „Nišvila”.

Na koncertu u Nišu kao gost Maričićeveg benda nastupiće Kubanka, inače srpska snaja, pevačica Nidija Moja, koja će sa bendom izvesti nekoliko pesama.

Na pitanje u kakvoj je situaciji današnja džez scena u Srbiji, Maričić kaže da se zdravo tkivo uvek sačuva. I devedesetih godina prošlog veka džez je sačuvan, džez klubovi su nastavili da postoje.

– I danas imamo odličan podmladak džez muzičara i nekoliko pravih džez klubova. Publika je mnogo više zainteresovana za džez i sve što je na tragu džeza nego što može i da se nasluti iz medija. Znam to, jer smo obišli Srbiju i uvek smo imali pune sale, uvek nas je pratilo ogromno interesovanje publike. Osim toga, u Srbiji postoji deset, dvanaest džez festivala i tu smo ubedljivo najjači u regionu. Imamo dva velika festivala, beogradski i niški i jako dobre mlade muzičare. Evo, navešću samo jednog Ratka Obradovića, džez saksofonistu koji je rođen 1995. godine. A iz te njegove generacije ima još dobrih džezera – ukazuje Maričić.

Prema njegovom mišljenju, ova priča otvara i niz pitanja, a glavno je da li je problem kulture u našoj zemlji nepostojanje kulturne strategije ili je ta kulturna strategija države pogrešna.

– Ja u haos ne verujem. Haos se veštački pravi i situacija se samo prikazuje kao haos. Čak mislim da nepostojanje kulturne strategije nije slučajno. Kultura u Srbiji se namerno sputava i to smišljeno i planski. Nekoliko uticajnih grupa u Srbiji imaju nameru da se kultura drži „pod ručnom”, u polu razvijenom stanju. Nije najveći problem mali budžet,već to što se sprečava, odlaže stvaranje infrastrukturnih uslova za formiranje tržišta kulture. Moje mišljenje je da se to radi namerno – smatra Vlada Maričić.

Na naše pitanje zbog čega tako misli kaže:

– Postoji nekoliko uticajnih grupa koje imaju direktnu korist od toga što se do proizvoda kulture ne dolazi na transparentan već na neki drugi način. Izuzetak od toga su državni festivali koji jesu transparentni, jer narod vidi šta se tu radi. Ali, oni su, opet, stalno u problemu – ističe Maričić.

Kako bi, po njegovom mišljenju, bilo da postoji tržište kulture, pitamo Maričića, a on odgovara da je to ono glavno pitanje.

– Ima dosta infrastrukturnih rešenja, među njima i zakonskih. Kada bi se, na primer, uvela praksa sa zapada da neka veća kompanija, recimo, ima odbitak od poreza od tri odsto na godišnjem nivou na sredstva uložena u promociju dela kulture. I to po unapred utvrđenim pravilima – kaže Vlada Maričić.

S. Čikarić

-----------------------------------------------------------

Potrebni i ponuda i potražnja za kulturom

Džez pijanista i kompozitor koji uveliko razmišlja o nekim novim autorskim projektima kaže da za sve postoji izlaz:

– Sada se stvara pogrešan utisak kako imamo samo ponudu koja je prevelika za našu zemlju, a da je potražnja mnogo manja. Iz toga proizilazi da je većina naših proizvoda višak koji nikome ne treba. A to je pogrešno – smatra naš sagovornik.