ДСС тражи одлагање избора због Космета

Демократска странка Србије коначно је саопштила оно што се последњих недеља могло прочитати "између редова" у изјавама званичника ове странке: изборе треба одложити у циљу што ефикасније борбе за Косово и Метохију. Одржавање избора би била "потрошња огромне количине политичке енергије у једном потпуно другом правцу, који не би могао да се усагласи са овим циљем који стоји пред нама", рекао је јуче Бранислав Ристивојевић, портпарол ДСС-а, на редовној страначкој конференцији за новинаре. Како је навео, примарни политички циљ који пред нас поставља први члан Устава јесте очување територијалног интегритета земље и њене независности.

Према Уставном закону, до краја године требало би да буду расписани председнички, покрајински и локални избори. Из Демократске странке су у последње време поручивали да је реално да се председнички избори одрже у децембру, а локални у првом кварталу следеће године. Из ДСС-а су, међутим, до сада стизале изјаве да је очување Космета највиши државни и национални интерес, иза кога су сва остала политичка питања, али тек јуче је портпарол те странке експлицитно рекао да о њима у овом тренутку не би требало размишљати. 

Бранислав Ристивојевић је, наиме, истакао да су почели разговори с "политичким партнерима" о томе како ће се реаговати у случају да се једнострано прогласи независност Косова.

– Ми ћемо у ову дебату ући са два основна става и мислимо да ће имати ефекта. Прво, у случају да косметски Албанци прогласе независност, предложићемо да скупштина донесе акт који би евентуалне такве акте на Косову прогласио ништавим, неважећим, противправним и којим бисмо потврдили први члан нашег Устава да је територија Србије јединствена, недељива, којим бисмо потврдили наш суверенитет и територијални интегритет. Друга мера је да се донесе одлука у скупштини да Србија не може бити члан НАТО-а – објаснио је јуче портпарол ДСС-а.

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић, међутим, изјавио је јуче после разговора са министром иностраних послова Босне и Херцеговине Свеном Алкалајом, да је интерес Србије да, због преговора о Косову и европских интеграција земље, има најбоље могуће односе према свима, укључујући и земље чланице НАТО-а.

"Ми смо у критичној фази одбране интегритета земље и предузимамо кораке да сачувамо суверенитет Србије на Космету. Такво решење неће бити постигнуто ако не добијемо подршку свих кључних чинилаца. Ни Ахтисаријев план није спроведен у дело баш зато што није добио подршку свих кључних међународних фактора. Тако, ако за наш план који подразумева очување државног суверенитета и територијалног интегритета не придобијемо све кључне актере, нећемо успети да га спроведемо у дело", рекао је Јеремић поводом поменуте најаве ДСС-а.

"Дакле, какав год био наш став према будућности евроатлантских интеграција, у овом часу нашим дипломатским напорима ни на који начин не доприноси улазак у реторички сукоб са земљама које су у саставу НАТО-а", објаснио је Јеремић за "Политику".

Портпарол ДСС-а Бранислав Ристивојевић објашњава да би се иницијативом те странке постигла два ефекта – да нико у Србији не буде изненађен уколико се овај опасни сценарио заиста реализује у децембру ове године, а то би била и једна врста превентивног деловања на САД и оне чланице НАТО-а које би се евентуално усудиле да признају независност Косова након одлуке косовских Албанаца и њихових привремених институција. "То би била избалансирана политика која не би водила државу у самоизолацију, а могао би да се постигне превентивни ефекат", додао је он.

Одговарајући на питања новинара, Ристивојевић је навео да питање евроатлантских интеграције неће бити проблем са политичким партнерима, јер у експозеу премијера Коштунице у Скупштини Србије "нема помена о евроатлантским интеграцијама". "Политика ове владе за коју су гласала 133 посланика биле су европске интеграције, а о евроатлантским није било ни помена. Оне нису биле окосница политичког договора, па не могу бити ни разлог за оповргавање тог договора", рекао је Ристивојевић, који је и саветник премијера и лидера ДСС-а Војислава Коштунице.

По реакцијама појединих представника ДС-а и Г17 плус, које је "Политика" јуче контактирала, стиче се утисак да су затечени овом иницијативом свог коалиционог партнера.

Шеф Информативне службе Г17 плус Никола Папак рекао је да не зна да ли се воде такви разговори у оквиру владајуће коалиције, али је подсетио да је ова странка "програмски опредељена за евроатлантске интеграције које су већ осам година стратешко безбедносно опредељење наше државе". "О уласку Србије у НАТО одлучиће грађани на референдуму, а не странке", рекао је Папак за наш лист.

Када је реч о евентуалном одлагању избора, Папак каже да изборе расписује председник парламента у роковима који су дефинисани Уставним законом, те се они морају поштовати.

Међутим, Бранислав Ристивојевић је јуче рекао да је ДСС отпочео са својим политичким партнерима разговоре "о томе да све политичке активности у земљи сада када смо суочени са непосредном, јасном претњом угрожавања нашег територијалног интегритета и државног суверенитета, не да замру, али да буду подређене том циљу".

Ристивојевић јуче није желео да се изјашњава о томе када би избори могли да буду организовани, као ни о евентуалној подршци Борису Тадићу, који је претходног викенда најавио своју кандидатуру за нове председничке изборе, наводећи да је то питање за будућност и да је сада најважније да се настави са јединственом државном политиком.

Уставним законом је предвиђено да се председнички, покрајински и локални избори распишу "до 31. децембра ове године, односно најкасније у року од 60 дана од дана ступања на снагу последњег од закона" којима је условљено расписивање ових избора.

И пре него што је портпарол ДСС-а јасно рекао да сада није тренутак за одржавање избора, спекулисало се о томе да рокови из Уставног закона могу бити пробијени, што због различитих интереса странака, што због могућих тешкоћа око утврђивања садржаја свих потребних закона.

"Најелегантније" решење би било, по мишљењу неких правних стручњака, измена Уставног закона или доношење новог, којим би били продужени рокови за обављање неких послова предвиђених тим специфичним законом. Међутим, за такво решење владајућа коалиција би морала да обезбеди широку подршку у парламенту – ако би и сама успела да се усагласи око тога. За промену Уставног закона, наиме, потребна двотрећинска већина (најмање 167 посланика), а ДС, ДСС, Г17 плус и Нова Србија имају укупно 130 посланика. Без подршке радикала, који заузимају 81 место у Скупштини Србије, промена Уставног закона је практично незамислива.

--------------------------------------------------------------------------

Ахтисари и Дејтон

Серија жестоких ДСС-ових напада на НАТО почела је у августу тврдњом Коштуничиног саветника Александра Симића да је "прави разлог" што Ахтисари предлаже независност то што план финског изасланика предвиђа да НАТО у "условно независном" Косову буде изузет из надлежности међународног цивилног преговарача. Симић тврди да је то очигледно из Анекса 11. Ахтисаријевог плана, у чијем члану један пише да ће "међународно војно присуство деловати под надлежношћу, следити директиве и бити под политичком контролом Северноатлантског савета, кроз НАТО линију командовања". Занимљиво је да се идентична реченица (НАТО снаге ће деловати под надлежношћу, следити директиве и политичку контролу Северноатлантског савета кроз НАТО линију командовања) налази и у члану 1. Војног анекса Дејтонског споразума, који је потписан 1995.

-------------------------------------------

Да Партнерству, не НАТО-у

"ДСС подржава приступање Србије Програму Партнерство за мир. Истовремено, ДСС је против приступања Србије НАТО савезу", пише у новом програму Демократске странке Србије, који је Председништво ове странке усвојило синоћ у Београду. У овом документу, о ком ће се скупштина странке изјаснити средином октобра, у одељку о војсци пише: "Сматрамо да нико не може, нити има право да донесе одлуку о приступању Србије било ком војном савезу без сагласности њених грађана, и да о том питању грађани морају донети одлуку искључиво на референдуму"