Логореја мржње

Да нема Миодрага Вуковића, званог Мишко, требало би га измислити! Да је забрањен, требало би га дозволити! Да је Вуковић иоле писмен човек, његове мрачне идеје биле би бар донекле камуфлиране. Овако, готово све што Срби из Црне Горе месецима покушавају да објасне својој браћи у Србији, па и слабо заинтересованим међународним инстанцама, фанатизовани идеолог ДПС-а илустровао је и доказао једним јединим чланком, који је "Политика" објавила 6. јула . 2007. године. "Шок за патриотске гусларе" – по трагу овог текста може се без проблема реконструисати читаво чудовиште.

Како изгледају дијалог и демократска процедура у Републици Црној Гори, под окриљем последњег комунистичког режима на Балкану, из авиона је видљиво. О међунационалном складу најбоље сведочи нацрт новог Устава – не помиње се нико осим Црногораца (са великим Ц). Што Вуковић не признаје Србе то се још може разумети, таква је мода у Монтенегру завладала, али овај чудни мислилац сад не признаје ни друге народе, о мањинама да и не говоримо. Пошто се и у Нацрту устава само у једном члану декларативно помиње поштовање мањинских права, сви други народи (осим реформисаног, Мишковог) биће приморани да се озбиљно организују и потраже заштиту где год могу, како би се сачували од примитивног шовинизма кумровачких демократа.

Притом, наравно, Вуковић разрађује омиљену ДПС замену теза: режим који као у најбољој, то јест најгорој фашистичкој традицији игнорише резултате на попису слободно изражене воље грађана, друге оптужује за екстремизам и – пазите ово – "патриотизам"!

Вуковићу не одговарају резултати пописа који је његова власт организовала и спровела! По њему, то је некакав мистериозни просрпски инцидент, случајна грешка коју под хитно треба исправити. Слично Дармановићу, Медојевићу и Кривокапићу, овај човек без трунке срама, са радошћу, обелодањује како "најновија истраживања показују" да је број Срба и оних који говоре српским језиком у опадању!?

Где то још има, у којој нормалној држави, да режим као основу своје етничке перцепције и политике, уместо званичног пописа становништва, наводи резултате некаквог интерног истраживања? Да није то оно истраживање плаћеног идеолога Дармановића и његове државне невладине организације?

У нормалној држави, разуме се, овог човека би осудили због говора мржње и тешке дискриминације на националној основи. А он се тиме хвали! Уопште не види проблем! А зашто би се и забринуо, чега би се овакав Вуковић плашио у оваквој држави? Црном Гором, наиме, не управља нормална и смењива политичка елита, већ групе организованог криминала које су успеле у приватизацији националне економије, и чији директни интерес у владавини не иде даље од буџета властите фамилије.

На лажи, говор мржње и катастрофалну неукост Миодрага Вуковића већ смо навикли. Ипак, помало нас чуди чињеница да је овај морбидни текст у "Политици" објављен истог дана када је у посету Републици Црној Гори дошао министар иностраних послова Србије, господин Вук Јеремић, одбијајући да се састане са представницима српског народа. Поштено би било да нам врх Србије потврди оно у шта већ дуже време сумњамо, да су им ближи људи попут Вуковића него припадници сопственог народа, изложени свакодневном притиску и бруталној асимилацији. Ако је тако, само кажите. Као што се српски народ одржао у Босни и Херцеговини, одржаће се и у Црној Гори, са вама или без вас. Али би јавност Србије ипак морала да зна каква је то рачуница и каква национална политика.