Logoreja mržnje

Da nema Miodraga Vukovića, zvanog Miško, trebalo bi ga izmisliti! Da je zabranjen, trebalo bi ga dozvoliti! Da je Vuković iole pismen čovek, njegove mračne ideje bile bi bar donekle kamuflirane. Ovako, gotovo sve što Srbi iz Crne Gore mesecima pokušavaju da objasne svojoj braći u Srbiji, pa i slabo zainteresovanim međunarodnim instancama, fanatizovani ideolog DPS-a ilustrovao je i dokazao jednim jedinim člankom, koji je "Politika" objavila 6. jula . 2007. godine. "Šok za patriotske guslare" – po tragu ovog teksta može se bez problema rekonstruisati čitavo čudovište.

Kako izgledaju dijalog i demokratska procedura u Republici Crnoj Gori, pod okriljem poslednjeg komunističkog režima na Balkanu, iz aviona je vidljivo. O međunacionalnom skladu najbolje svedoči nacrt novog Ustava – ne pominje se niko osim Crnogoraca (sa velikim C). Što Vuković ne priznaje Srbe to se još može razumeti, takva je moda u Montenegru zavladala, ali ovaj čudni mislilac sad ne priznaje ni druge narode, o manjinama da i ne govorimo. Pošto se i u Nacrtu ustava samo u jednom članu deklarativno pominje poštovanje manjinskih prava, svi drugi narodi (osim reformisanog, Miškovog) biće primorani da se ozbiljno organizuju i potraže zaštitu gde god mogu, kako bi se sačuvali od primitivnog šovinizma kumrovačkih demokrata.

Pritom, naravno, Vuković razrađuje omiljenu DPS zamenu teza: režim koji kao u najboljoj, to jest najgoroj fašističkoj tradiciji ignoriše rezultate na popisu slobodno izražene volje građana, druge optužuje za ekstremizam i – pazite ovo – "patriotizam"!

Vukoviću ne odgovaraju rezultati popisa koji je njegova vlast organizovala i sprovela! Po njemu, to je nekakav misteriozni prosrpski incident, slučajna greška koju pod hitno treba ispraviti. Slično Darmanoviću, Medojeviću i Krivokapiću, ovaj čovek bez trunke srama, sa radošću, obelodanjuje kako "najnovija istraživanja pokazuju" da je broj Srba i onih koji govore srpskim jezikom u opadanju!?

Gde to još ima, u kojoj normalnoj državi, da režim kao osnovu svoje etničke percepcije i politike, umesto zvaničnog popisa stanovništva, navodi rezultate nekakvog internog istraživanja? Da nije to ono istraživanje plaćenog ideologa Darmanovića i njegove državne nevladine organizacije?

U normalnoj državi, razume se, ovog čoveka bi osudili zbog govora mržnje i teške diskriminacije na nacionalnoj osnovi. A on se time hvali! Uopšte ne vidi problem! A zašto bi se i zabrinuo, čega bi se ovakav Vuković plašio u ovakvoj državi? Crnom Gorom, naime, ne upravlja normalna i smenjiva politička elita, već grupe organizovanog kriminala koje su uspele u privatizaciji nacionalne ekonomije, i čiji direktni interes u vladavini ne ide dalje od budžeta vlastite familije.

Na laži, govor mržnje i katastrofalnu neukost Miodraga Vukovića već smo navikli. Ipak, pomalo nas čudi činjenica da je ovaj morbidni tekst u "Politici" objavljen istog dana kada je u posetu Republici Crnoj Gori došao ministar inostranih poslova Srbije, gospodin Vuk Jeremić, odbijajući da se sastane sa predstavnicima srpskog naroda. Pošteno bi bilo da nam vrh Srbije potvrdi ono u šta već duže vreme sumnjamo, da su im bliži ljudi poput Vukovića nego pripadnici sopstvenog naroda, izloženi svakodnevnom pritisku i brutalnoj asimilaciji. Ako je tako, samo kažite. Kao što se srpski narod održao u Bosni i Hercegovini, održaće se i u Crnoj Gori, sa vama ili bez vas. Ali bi javnost Srbije ipak morala da zna kakva je to računica i kakva nacionalna politika.