Струја ће се очитавати двапут годишње

Домаћинства у Србији која троше струју моћи ће од Нове године с отварањем тржишта електричне енергије, не само да бирају од кога ће куповати струју, јер ЕПС више неће бити једини снабдевач, већ би на својим рачунима уместо три боје – црвене, плаве и зелене зоне, могли да имају само дневну и ноћну потрошњу струје и тако коначно сазнају колика је стварна цена киловат-часа.

Осим тога, изменом овог тарифног система старог 12 година струја се више не би очитавала сваког месеца, на шта се потроши око два милиона евра годишње, што плаћају потрошачи, већ би се струја очитавала како је то свуда у Европи једном или два пута годишње.

Да се озбиљно размишља о измени тарифног система, потврдила је пре два дана и Мирјана Филиповић, државни секретар у Министарству енергетике, истичући да се нови закон о енергетици, који би требало да буде усвојен до Нове године, а који мора да буде усаглашен с европским законодавством, бави и предлогом измене тарифног система за струју.

Филиповићева је објаснила да је питање цене и тарифног система комплексно, те да се праве анализе и калкулације заједно са Агенцијом за енергетику. Постоје три варијанте измене – да се промени тарифни систем, да се промени цена струје или да буде комбинација измене тарифног система и цене струје.

Упитан шта би нови тарифни систем, уколико буде усвојен, донео домаћинствима у Србији, Јован Јовановић, члан Националног савета за заштиту потрошача Владе Србије, који је учествовао у изради овог предлога, у разговору за „Политику” објашњава да тарифни систем који има Србија не познаје ниједна земља Европске уније.

– Рачуни за струју у којима постоје две тарифе (виша и нижа) и три боје уз додатак измишљених фиксних делова и са ставком камата, непознаница су за електропривреде земаља ЕУ. С оваквим рачунима за струју грађани никада нису и неће сазнати колика је стварна цена потрошеног киловат-сата електричне енергије. Његовом изменом грађани би требало тачно да знају колико кошта струја, а требало би и да постоје само две тарифе – дневна и ноћна, објашњава Јовановић.

Нови предлог тарифног система такође би могао да реши питање које грађане највише интересује – начин обрачуна потрошње струје. Кроз ову ставку наплаћује се стварно ангажована снага коју потрошач користи током обрачунског периода.

– Проблем је што се обрачун врши кроз две тарифе и три боје, док ЕУ познаје само две тарифе – дневну и ноћну. Обрачун кроз две тарифе и три боје у ствари има за циљ да прикрије стварну цену киловат-сата, јер је непознаница колико се киловат-сати наплаћује у којој тарифи и у којој боји, па се углавном манипулише са стварном ценом електричне енергије, категоричан је наш саговорник.

Према званичним подацима цена киловат-сата у Србији је око 6,26 евроценти, што је због „јединственог тарифног система” тешко проверити, али према истраживањима Еуростата, ако се цене електричне енергије прерачунају према куповној моћи грађана, цена у Србији је негде око 13,70 евроценти. То значи, објашњава Јовановић, да грађани Србије плаћају струју по истој цени као и Французи, а скупље од Шведске и Финске.

Оно што посебно боде очи, каже он, јесте ставка обрачунске снаге, која такође није позната ни у једној електропривреди у земљама ЕУ. Под овом ставком, ЕПС у ствари наплаћује пројектовану снагу, која је наплаћена инвеститору приликом добијања одобрења за прикључење објекта на систем.

Познато је да се приликом пројектовања прорачуната снага увећава за коефицијенат сигурности и да ту снагу никада ниједан корисник не користи. Међутим, ЕПС наставља да сваког месеца наплаћује ту пројектовану снагу, иако је она већ плаћена приликом добијања дозволе.

Осим тога, наплаћивањем обрачунске снаге крше се правила европске директиве, јер се наплаћује нешто што не постоји. Ако се саберу износи обрачунских снага који се сваког месеца наплаћују на око 3,5 милиона бројила добија се износ који је већи од капацитета за производњу електричне енергије у Србији.

Јовановић каже да је неприхватљива и ставка камата, која се види на рачунима, јер ЕПС није финансијска институција и нема право да зарачунава камату за настале дугове. Камату на дуговања за утрошену електричну енергију не зарачунава ниједна електопривреда земаља ЕУ.

Због отварања тржишта и за купце у категорији домаћинстава од 2015. године, нужно је и постојећи тарифни систем прилагодити, како би купци могли да користе могућности избора снабдевача, закључује наш саговорник који је и председник Центра за заштиту потрошача Форум – Ниш.