Украјинска клацкалица

Битка председника Украјине Виктора Јушченка за нове, ванредне изборе за Врховну раду (парламент) ближи се самом крају. У недељу, 30. септембра, бирачи ће одговорити да ли је шеф државе поступио правилно. Како год било, Јушченко је, барем за извесно време, успео да "дисциплинује народне представнике" који су, зарад пара и ко зна чега све још, почели масовно да прелазе из једног политичког табора у други, доводећи резултате историјске "наранџасте револуције", али и функционисање највишег законодавног тела у земљи, до потпуног бесмисла.

Наравно, погрешно би било тврдити да су само трансфери депутата довели Врховну раду у ћорсокак. Претеране амбиције Јулије Тимошенко, превртљивост социјалисте Александра Мороза и Јушченкова упорност у доказивању да је он једини и неприкосновени ауторитет у земљи - произвели су политичку и економску неефикасност постреволуционарног система и изазвали раст неповерења међу бирачима. Посланици су само покушали да искористе новонастале околности и "додатно наплате" своје седење у клупама парламента.

На крају се испоставило да је главном противнику "наранџастих", актуелном премијеру и лидеру Партије региона, Виктору Јануковичу преостало само да сачека неминован крах политичких опонената и покупи овчице које су одлутале предалеко од стада.

Интересантно је то да је у овим комешањима највећу штету претрпео сам Јушченко, чији се блок Наша Украјина у кратком року срозао далеко испод десетопроцентне подршке грађана. Поверење у њега као председника такође је значајно нарушено. Ипак, први Украјинац није седео скрштених руку. Искористио је летњи политички вакуум да стабилизује партијске редове и у заједници са јаким партнером Народном слогом створи блок (НУ-НС) довољно јак да се квалитетно упусти у изборну трку.

За разлику од њега, Јулија Тимошенко се током спорних парламентарних препакивања држала чврсто претварајући се, практично, у јединог аутентичног носиоца "наранџастих идеја". Мада јој рејтинг није падао, несугласице са шефом државе јој нису дозвољавале да заједничка кола поново врати на прави пут. Заједништво саздано на Тргу независности у Кијеву, на прелому између 2004. и 2005. године, и уз велику медијску помоћ из иностранства, заувек је ишчилело. Као што су заувек у историју отишли и социјалисти Александра Мороза. Барем онакви какви су били док су се огртали наранџастим шаловима.

Али треба гледати у будућност. Барем до 30. септембра.

Резултати најновијих испитивања расположења бирача не иду претерано у прилог јунацима из 2004-2005. Све казује да ће тренутно најмоћнија Партија региона и на новим изборима далеко надмашити своје ривале. Јануковичевим следбеницима могло би да припадне између 27 и 32 одсто гласова пунолетних Украјинаца. Далеко иза били би Јушченков блок НУ-НС са 14,6 и Блок Јулије Тимошенко са 14 одсто поверења грађана.

На релативно сигуран улазак у Врховну раду могу да рачунају још само комунисти Петра Симоненка. С обзиром на чињеницу да су они стратешки наклоњенији Јануковичу, јасно је да би у коначном збиру "наранџасти" и овај пут остали кратки. Остале партије, укључујући посрнуле социјалисте, мораће много да пораде на обезбеђењу неопходног парламентарног цензуса од три одсто.

Наравно, нису се промениле само политичке околности у којима ће Украјинци крајем овог месеца кренути ка биралиштима. Променило се још много тога, а пре свега вера у поједине лидере и резултате њиховог досадашњег рада. Како у земљи тако и у иностранству. Наиме, према испитивањима вашингтонског "Фридом хауса", укупан демократски показатељ у Украјини у периоду од 2006. до 2007. у извесној мери се погоршао. Истовремено, према "Волстрит џорналу", ни економски резултати нису на нивоу очекиваних, док је слобода економског деловања чак нешто лошија него у Русији. "Украјина се налази на 40. месту, од 41 земље из европског региона, а њен укупни резултат је значајно нижи од регионалног просека", наводи лист.

На све поменуто надовезала се и јучерашња одлука Александра Мороза, као председавајућег Врховне раде, да закаже нову седницу парламента. Јушченко је, наравно, одмах бурно реаговао саопштењем да парламент који је он председничким актом распустио још у пролеће нема о чему да расправља и да ће свака одлука која буде изгласана аутоматски бити ништавна. Мороз опет тврди да парламентарцима који се нису одрекли овлашћења мандат траје све до новог сазива. Слично мисли и премијер Јанукович.

Ово ће бирачима свакако отежати посао јер им намеће додатну дилему: да ли да гласају "за" неку странку, или да гласају "против". А то, наравно, није прави пут ка новом и стабилнијем парламенту.