Ukrajinska klackalica

Bitka predsednika Ukrajine Viktora Juščenka za nove, vanredne izbore za Vrhovnu radu (parlament) bliži se samom kraju. U nedelju, 30. septembra, birači će odgovoriti da li je šef države postupio pravilno. Kako god bilo, Juščenko je, barem za izvesno vreme, uspeo da "disciplinuje narodne predstavnike" koji su, zarad para i ko zna čega sve još, počeli masovno da prelaze iz jednog političkog tabora u drugi, dovodeći rezultate istorijske "narandžaste revolucije", ali i funkcionisanje najvišeg zakonodavnog tela u zemlji, do potpunog besmisla.

Naravno, pogrešno bi bilo tvrditi da su samo transferi deputata doveli Vrhovnu radu u ćorsokak. Preterane ambicije Julije Timošenko, prevrtljivost socijaliste Aleksandra Moroza i Juščenkova upornost u dokazivanju da je on jedini i neprikosnoveni autoritet u zemlji - proizveli su političku i ekonomsku neefikasnost postrevolucionarnog sistema i izazvali rast nepoverenja među biračima. Poslanici su samo pokušali da iskoriste novonastale okolnosti i "dodatno naplate" svoje sedenje u klupama parlamenta.

Na kraju se ispostavilo da je glavnom protivniku "narandžastih", aktuelnom premijeru i lideru Partije regiona, Viktoru Janukoviču preostalo samo da sačeka neminovan krah političkih oponenata i pokupi ovčice koje su odlutale predaleko od stada.

Interesantno je to da je u ovim komešanjima najveću štetu pretrpeo sam Juščenko, čiji se blok Naša Ukrajina u kratkom roku srozao daleko ispod desetoprocentne podrške građana. Poverenje u njega kao predsednika takođe je značajno narušeno. Ipak, prvi Ukrajinac nije sedeo skrštenih ruku. Iskoristio je letnji politički vakuum da stabilizuje partijske redove i u zajednici sa jakim partnerom Narodnom slogom stvori blok (NU-NS) dovoljno jak da se kvalitetno upusti u izbornu trku.

Za razliku od njega, Julija Timošenko se tokom spornih parlamentarnih prepakivanja držala čvrsto pretvarajući se, praktično, u jedinog autentičnog nosioca "narandžastih ideja". Mada joj rejting nije padao, nesuglasice sa šefom države joj nisu dozvoljavale da zajednička kola ponovo vrati na pravi put. Zajedništvo sazdano na Trgu nezavisnosti u Kijevu, na prelomu između 2004. i 2005. godine, i uz veliku medijsku pomoć iz inostranstva, zauvek je iščilelo. Kao što su zauvek u istoriju otišli i socijalisti Aleksandra Moroza. Barem onakvi kakvi su bili dok su se ogrtali narandžastim šalovima.

Ali treba gledati u budućnost. Barem do 30. septembra.

Rezultati najnovijih ispitivanja raspoloženja birača ne idu preterano u prilog junacima iz 2004-2005. Sve kazuje da će trenutno najmoćnija Partija regiona i na novim izborima daleko nadmašiti svoje rivale. Janukovičevim sledbenicima moglo bi da pripadne između 27 i 32 odsto glasova punoletnih Ukrajinaca. Daleko iza bili bi Juščenkov blok NU-NS sa 14,6 i Blok Julije Timošenko sa 14 odsto poverenja građana.

Na relativno siguran ulazak u Vrhovnu radu mogu da računaju još samo komunisti Petra Simonenka. S obzirom na činjenicu da su oni strateški naklonjeniji Janukoviču, jasno je da bi u konačnom zbiru "narandžasti" i ovaj put ostali kratki. Ostale partije, uključujući posrnule socijaliste, moraće mnogo da porade na obezbeđenju neophodnog parlamentarnog cenzusa od tri odsto.

Naravno, nisu se promenile samo političke okolnosti u kojima će Ukrajinci krajem ovog meseca krenuti ka biralištima. Promenilo se još mnogo toga, a pre svega vera u pojedine lidere i rezultate njihovog dosadašnjeg rada. Kako u zemlji tako i u inostranstvu. Naime, prema ispitivanjima vašingtonskog "Fridom hausa", ukupan demokratski pokazatelj u Ukrajini u periodu od 2006. do 2007. u izvesnoj meri se pogoršao. Istovremeno, prema "Volstrit džornalu", ni ekonomski rezultati nisu na nivou očekivanih, dok je sloboda ekonomskog delovanja čak nešto lošija nego u Rusiji. "Ukrajina se nalazi na 40. mestu, od 41 zemlje iz evropskog regiona, a njen ukupni rezultat je značajno niži od regionalnog proseka", navodi list.

Na sve pomenuto nadovezala se i jučerašnja odluka Aleksandra Moroza, kao predsedavajućeg Vrhovne rade, da zakaže novu sednicu parlamenta. Juščenko je, naravno, odmah burno reagovao saopštenjem da parlament koji je on predsedničkim aktom raspustio još u proleće nema o čemu da raspravlja i da će svaka odluka koja bude izglasana automatski biti ništavna. Moroz opet tvrdi da parlamentarcima koji se nisu odrekli ovlašćenja mandat traje sve do novog saziva. Slično misli i premijer Janukovič.

Ovo će biračima svakako otežati posao jer im nameće dodatnu dilemu: da li da glasaju "za" neku stranku, ili da glasaju "protiv". A to, naravno, nije pravi put ka novom i stabilnijem parlamentu.