На рад у иностранство само са уговором

У потрази за послом, или већом зарадом, неки си спремни на ризик. Новине су пуне вести о хапшењу превараната који нуде „сигуран посао у иностранству”, узимају новац од лаковерних, а од посла – ништа.

Недавно је у Крагујевцу ухапшен С. З. (38), због основане сумње да је у својству председника тамошњег удружења грађана „Шумадијски цвет”, од марта до августа ове године грађанима из разних места Србије, за новчану надокнаду обећавао одлазак у Норвешку ради стручне обуке и запослења.

Било је и много грубљих прича. Она из јануара ове године многима још није избледела из сећања. Тада је у Сочију ухапшено 37 Срба без папира, наших грађевинаца, којима је „послодавац” остао дужан, узео им пасоше, па их пријавио полицији. Једва су се вратили кући, захваљујући помоћи наше амбасаде.

Било је и стравичнијих догодовштина наших дунђера који су одлазили на рад у Русију, а завршавали као робови у Чеченији.

Зато из Националне службе за запошљавање, коју је држава овластила да посредује у запошљавању грађана Србије у иностранству, указују да наши људи могу бити сигурни да њихова права неће бити угрожена само ако постоји претходно достављена понуда страног послодавца.

Законска обавеза НСЗ је да им обезбеди најмање једнак третман по основу рада са држављанима земље домаћина.

– Посредовање се обавља на основу пријаве потребе за запошљавањем коју прима НСЗ од страног послодавца, у којој обавезно наводи какве квалификације и знања треба да има радник, али и услове рада и боравка које нуди – каже Бошко Латковић, начелник одељења за спровођење међудржавних споразума и накнада у НСЗ.

– То подразумева и прецизирање права и обавезе радника и оквирну висину плате, што је ствар преговора.

Обавеза послодавца је да потпише уговор о раду са кандидатом на језику државе запослења. На основу тог документа заинтересовано лице подноси захтев за добијање радне дозволе у конзулату те државе у Србији, што је услов да добије дозволу за легалан привремени боравак.

НСЗ у том поступку може и да уговори састанак са послодавцем и са потенцијалним кандидатима које послодавац изабере, што најчешће и чини, тако да је коначан одабир кандидата у потпуности у надлежности страног послодавца.

– Наведени поступак је обавезан и приликом запошљавања у иностранству преко приватних агенција које имају лиценцу за рад надлежног министарства – наглашава Латковић.

– Наш држављанин може да се запосли и на своју иницијативу, уколико нађе послодавца. Важно је да наш човек зна под којим условима може да се запосли у тој држави, да ли су му потребне радна и боравишна дозвола, што је најчешће случај. Претходно закључени уговор о раду са страним послодавцем услов је да добије радну и боравишну дозволу. Ова врста докумената се најчешће добија у конзуларном представништву државе рада које се налази у Београду.

Наш саговорник напомиње да НСЗ може да посредује у запошљавању у свим државама, под условом да у њима влада стабилно економско и политичко стање. Ова државна служба нема обавезу да води евиденцију о броју наших држављана који су отишли на рад у иностранство.

Ипак, на основу добијених података, стиче се утисак да је НСЗ од 2010. године посредовала у много мање случајева него што би се очекивало, а што је, највероватније, последица чињенице да се тим послом бави и више од 60 регистрованих приватних агенција за посредовање у запошљавању.

Тако је у 2010. години НСЗ посредовала у запошљавању 30 наших медицинара у иностранству – осам у Либији и 22 у Немачкој. Наредне године у тој земљи посао је добило седам лекара и један машински инжењер, а 2012. још три лекара специјалиста и 15 медицинских сестара и техничара.

Ова служба је у 2013. години посредовала у запошљавању преко границе укупно 77 наших грађана. У Немачкој су посао добила четири лекара специјалиста и 64 медицинске сестре и техничара. Два лекара специјалиста и три медицинске сестре посао су добили у Либији, један лекар специјалиста у Уганди, а три професорке енглеског језика запослиле су се у Јапану.

У 2014. години се НСЗ из Мађарске обратила компанија „Џонсон контрол интернешенел”, која је тражила 10 радника за обраду коже, а конкурс је био отворен до 8. августа. „Тера интернешенел скул” из Јапана тражи једног наставника енглеског језика, конкурс траје до 2. септембра.

У Националној служби запошљавања наглашавају да су радници мигранти увек изложени ризику, од тога да им се не уплате доприноси за обавезно социјално осигурање, до честих случајева да остану без договорене зараде. Чак и да буду експлоатисани као робље.

У Немачку само стално запослени

Домаће фирме могу да шаљу раднике на привремени рад у Немачку само ако су у сталном радном односу и ако претходно отворе своје представништво у тој земљи, речено је на недавно одржаном семинару у Привредној комори Србије, који је био посвећен деташираним радницима.

Како је истакла представница Министарства за рад и запошљавање Јесенка Чворо, Закон о раду гарантује тим радницима иста права која имају и запослени у Србији, осим ако су та права у земљи у којој раде већа.

На те раднике се примењује и Закон о заштити грађана на привременом раду у иностранству, као и међудржавни Споразум који је са Немачком потписала некадашња Савезна Република Југославија.

Радници имају право на смештај и исхрану као што би имали у Србији, а кад је у питању здравствена заштита, она никако не сме бити мања од прописа земље у којој раде. Међудржавни уговори о социјалном осигурању могу бити потпуни који покривају све, или непотпуни који покривају само поједине сегменте.

Према споразуму са Немачком, дозволе за рад се издају независно од ситуације на тржишту, максимално може да буде ангажовано 5.000 радника, а у грађевинарству 1.500.

Дозволе се издају на период док трају радови, а највише на три године, док руководиоци могу да добију дозволу и на четири године. Да би фирма могла да пошаље раднике у Немачку, она тамо најпре мора да отвори представништво.