Суша повод, а картели подижу цене

Врели јулски и августовски дани смањили су укупан род наше пољопривреде за осам до десет процената, али је та суша искоришћена и као добар повод да могући картели, пекари, уљари, месари и млекари, подигну цене својих производа више него што је то економски оправдано, речено је на јучерашњој конференцији за новинаре у Економском институту, приликом представљања најновијег броја билтена Макроекономске анализе и трендови.

Према оцени Стојана Стаменковића, уредника МАТ-а, ови произвођачи су по много чему заслужили да буду тржишно кажњени, јер су искористили подгрејан страх од евентуалне оскудице хране за подизање цена својих производа. Уместо тога влада се са њима договара, као да је још на делу договорна економија, о процентима поскупљења. И да невоља буде још већа, почетком августа доноси Уредбу о забрани извоза житарица на 90 дана, чиме им додатно помаже да још више зараде.

Шта се догодило?

Цене пшенице кукуруза, сунцокрета и соје, према речима проф. др Наталије Богданов, сараднице МАТ-а, одмах су по доношењу Уредбе пале, али поскупљења нису избегнута. Уместо да Уредба заштити непосредног произвођача и потрошача, догодило се управо обрнуто. Ратари, поготово мали произвођачи, губе, јер не могу да продају пшеницу или сунцокрет по реалним ценама, по оним које владају на светском тржишту, а домаћи купци плаћају скупљи хлеб и уље.

Веома је занимљива чињеница, казала је Богданов, да су баш извозници први поздравили доношење Уредбе. Они су од сељака и складиштара одмах по жетви купили хлебно жито по цени од 10 до 12 динара. Чим је, због скока цена пшенице на берзама, килограм жита стигао на 14 или 14,5 динара, они су престали са куповинама. Сада трљају руке чекајући крај Уредбе и – добру зараду.

Слично се догађа и са сунцокретом и уљем. Држава Уредбом тера сељаке да фабрикама продају сунцокрет по знатно нижој цени од светске (225 евра по тони), јер не знају шта ће са зрном, а уљарама је допуштено да подигну домаће цене и несметано извозе зејтин. То, према оцени Стаменковића, нема нигде. Само код нас. Отуда, према његовим речима, нама предстоје озбиљна антимонополска и антикартелска преиспитивања и примеренија улога државе у одговору на овакве изазове.

Говорећи о макроекономским кретањима до краја ове године, Стаменковић је рекао да ће, због умањеног берићета, раст бруто домаћег производа бити нешто нижи од очекиваног, око 6,5 одсто, али да, срећом, индустрија држи солидан темпо. Задата стопа инфлације за ову годину, према његовим речима, од 6,5 процената, тешко да је одржива иако постоје сви изгледи да НБС одржи циљани интервал између четири и осам процената. Невоља више су, према истраживањима Конјунктурног барометра, и доста висока инфлаторна очекивања у привреди.

--------------------------------------------------------------------------

Непримерена најава штрајка просветара

Осврћући се на извесно хлађење захуктале домаће потрошње, првенствено смиривањем раста плата, Стаменковић је упозорио на крајње непримерену најаву штрајка синдиката просветних радника ако им влада замрзне плате у 2008. на нивоу исплаћених у новембру ове године. Према подацима Управе за трезор, јулске плате у јавном сектору су повећане 28,6, а у самом образовању највише – 29,1 одсто. При томе, у овом сектору је дошло и до повећања броја запослених, тако да је и маса личних доходака скочила – 32,9 процената. По Стаменковићевој оцени, просветари траже незаслужено.