Suša povod, a karteli podižu cene

Vreli julski i avgustovski dani smanjili su ukupan rod naše poljoprivrede za osam do deset procenata, ali je ta suša iskorišćena i kao dobar povod da mogući karteli, pekari, uljari, mesari i mlekari, podignu cene svojih proizvoda više nego što je to ekonomski opravdano, rečeno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Ekonomskom institutu, prilikom predstavljanja najnovijeg broja biltena Makroekonomske analize i trendovi.

Prema oceni Stojana Stamenkovića, urednika MAT-a, ovi proizvođači su po mnogo čemu zaslužili da budu tržišno kažnjeni, jer su iskoristili podgrejan strah od eventualne oskudice hrane za podizanje cena svojih proizvoda. Umesto toga vlada se sa njima dogovara, kao da je još na delu dogovorna ekonomija, o procentima poskupljenja. I da nevolja bude još veća, početkom avgusta donosi Uredbu o zabrani izvoza žitarica na 90 dana, čime im dodatno pomaže da još više zarade.

Šta se dogodilo?

Cene pšenice kukuruza, suncokreta i soje, prema rečima prof. dr Natalije Bogdanov, saradnice MAT-a, odmah su po donošenju Uredbe pale, ali poskupljenja nisu izbegnuta. Umesto da Uredba zaštiti neposrednog proizvođača i potrošača, dogodilo se upravo obrnuto. Ratari, pogotovo mali proizvođači, gube, jer ne mogu da prodaju pšenicu ili suncokret po realnim cenama, po onim koje vladaju na svetskom tržištu, a domaći kupci plaćaju skuplji hleb i ulje.

Veoma je zanimljiva činjenica, kazala je Bogdanov, da su baš izvoznici prvi pozdravili donošenje Uredbe. Oni su od seljaka i skladištara odmah po žetvi kupili hlebno žito po ceni od 10 do 12 dinara. Čim je, zbog skoka cena pšenice na berzama, kilogram žita stigao na 14 ili 14,5 dinara, oni su prestali sa kupovinama. Sada trljaju ruke čekajući kraj Uredbe i – dobru zaradu.

Slično se događa i sa suncokretom i uljem. Država Uredbom tera seljake da fabrikama prodaju suncokret po znatno nižoj ceni od svetske (225 evra po toni), jer ne znaju šta će sa zrnom, a uljarama je dopušteno da podignu domaće cene i nesmetano izvoze zejtin. To, prema oceni Stamenkovića, nema nigde. Samo kod nas. Otuda, prema njegovim rečima, nama predstoje ozbiljna antimonopolska i antikartelska preispitivanja i primerenija uloga države u odgovoru na ovakve izazove.

Govoreći o makroekonomskim kretanjima do kraja ove godine, Stamenković je rekao da će, zbog umanjenog berićeta, rast bruto domaćeg proizvoda biti nešto niži od očekivanog, oko 6,5 odsto, ali da, srećom, industrija drži solidan tempo. Zadata stopa inflacije za ovu godinu, prema njegovim rečima, od 6,5 procenata, teško da je održiva iako postoje svi izgledi da NBS održi ciljani interval između četiri i osam procenata. Nevolja više su, prema istraživanjima Konjunkturnog barometra, i dosta visoka inflatorna očekivanja u privredi.

--------------------------------------------------------------------------

Neprimerena najava štrajka prosvetara

Osvrćući se na izvesno hlađenje zahuktale domaće potrošnje, prvenstveno smirivanjem rasta plata, Stamenković je upozorio na krajnje neprimerenu najavu štrajka sindikata prosvetnih radnika ako im vlada zamrzne plate u 2008. na nivou isplaćenih u novembru ove godine. Prema podacima Uprave za trezor, julske plate u javnom sektoru su povećane 28,6, a u samom obrazovanju najviše – 29,1 odsto. Pri tome, u ovom sektoru je došlo i do povećanja broja zaposlenih, tako da je i masa ličnih dohodaka skočila – 32,9 procenata. Po Stamenkovićevoj oceni, prosvetari traže nezasluženo.