Женско питање удаљава англиканце и православце

Са узнемиреношћу и разочарањем Московска патријаршија примила је к знању вест да је Англиканска црква увела у свој епископат жене. „Овај чин је у супротности са столетним црквеним предањем”, подсећа се у саопштењу.

Не постоје епископице – изричит је став око којег нема расправе с православном јерархијом, као ни с католичком. Она може бити монахиња, теолог, вероучитељица, духовна мати, али не и архијереј, па ни свештеница. Да ли је то дискриминација?

Није, одговарају увек исто на ово питање православни теолози. То је не само древна пракса, већ и ствар канона. Христос је на Тајној вечери имао уз себе апостоле и тада је установио свету тајну причешћа говорећи им: „Ово чините у мој спомен”, објашњава протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, професор Православног богословског факултета у пензији.

– Зар нису полови изједначени? Зар се не прослављају жене светитељке? Очигледно да су у питању неке друге тенденције и политизација не само цркве као институције него и духовности. Најотменија и најдуховнија дама средњег века била је наша Јефимија која је била васпитач деце кнеза Лазара. И није било васпитанијег и образованијег двора у средњем веку од двора цара Лазара, а то је био њен посао. Значајну је улогу остварила а није била свештеник, већ монахиња – каже протојереј-ставрофор Димитрије Калезић.

– Сваки човек је икона Божија, односно сви људи су боголика бића, а не само поједини – попут владара, велможа, слободних, богатих... Овај темељни библијски став суштински искључује могућност сваке дискриминације, укључујући, наравно, и дискриминацију жена, истиче протојереј-ставрофор Зоран Крстић, професор Богословског факултета у Крагујевцу.

– Није тачна тврдња да жене нису биле нити могу бити клирици, односно рукоположене. Предање свештених канона, литургијско предање, а и фактичко стање у појединим, истина ретким, помесним православним црквама нам говори да ђаконисе јесу биле чланице клира, што подразумева рукоположење, односно свештенослужење. Какав је био садржај њихове службе је спорно питање, али питање о коме постоји опширна и озбиљна литература, па и на српском језику – напомиње Крстић.

Оно што жене никада нису биле је служба првог, односно служба предстојатеља, тј. епископа и по благослову презвитера, напомиње наш саговорник и објашњава разлоге за то.

Иако до неких реформи какве траже заговорници једнакости полова вероватно никад неће доћи, место жене у Православној цркви, ипак, почиње да се мења. У Грчкој православној цркви, али и у неким другим помесним православним црквама, разматра се питање враћања ђакониса. Многи, међутим, не виде у томе увођење женског свештенства, већ напомињу да би оне више преузеле улогу црквењака.

У нашем добу, предстојавање неком хришћанском црквом од стране жене било је кратко и завршило се неславно. Маргот Кесман, поглаварка Немачке евангелистичке цркве, после само четири месеца ухваћена је како вози у пијаном стању. Због тога је одлучила да се повуче с те позиције. На мушки коментар „ето зашто жена не треба да буде епископ” стиже женски одговор „а да ли је исправније и више хришћански да црквени поглавари и архијереји упркос далеко тежим оптужбама од ове задрже свој трон и прећуте грехе због којих би у најмању руку требало да скину обележја црквеног достојанства”.