Београд и Олимпијске игре младих

Кандидатуру за домаћина Првих летњих олимпијских игара младих 2010. године поднело је једанаест градова, саопштио је Међународни олимпијски комитет. То су Алжир, Атина, Бангкок, Београд, Дебрецин, Гватемала Сити, Куала Лумпур, Москва, Познањ, Сингапур и Торино. Београд, је у четвртој олимпијској трци, истина не за "велике", већ за "мале" олимпијске игре, осокољен комплиментима добијеним за организацију Европског олимпијског фестивала младих, минулог јула, а иницијатива је, што је посебан квалитет, није потекла из спорта или Олимпијског комитета Србије већ од државних и градских власти.

До 7. септембра, званични подносилац кандидатуре Олимпијски комитет Србије мора да прикупи гаранције, како захтева Међународни олимпијски комитет, "националних, регионалних и градских власти", а затим да до 28. октобра попуни веома "захтеван" упутник од 128 страница и приложи сијасет других докумената, планова и програма неопходних за организацију Олимпијских игара младих.

Инаугуралне Олимпијске игре младих, које потврђују све уочљивије приближавање олимпијске породице младима (МОК је забринут што све мање младих прати олимпијске игре), су по свему – од програма, преко стандарда, до правила понашања копија правих Олимпијских игара, а то значи неупоредиво веће захтеве према организатору него што је то, рецимо, био случај са Европским олимпијским фестивалом младих.

Већ и број од 26 спортова, који се налазе и на програму Олимпијских игара у Лондону 2012. године усложњава организацију у односу на минули ЕЈОФ, али то је само врх леденог брега.

Из МОК-ове брошуре о Олимпијским играма младих и Упитника за градове кандидате, који се налазе на интернет странама МОК, лако је уочљиво да, чак и поред свих неопходних гаранција државе и града, неће бити нимало лако испунити све услове за 2010. годину.

Од 1986. када је Београд имао добру кандидатуру за Организацију летњих олимпијских игара 1992. године много тога се променило, нажалост на горе. Некад велелепни спортски објекти су доста пропали, а стандарди МОК које су тада испуњавали у протекле две деценије су знатно подигнути због повећања комфора и безбедности спортиста и гледалаца, примене нових информационих технологија, начина саопштавања резултата.

Истина знатан део београдских спортских објеката обновљен је за ЕЈОФ, а даље прилагођавање светским стандардима наставиће се за "Универзијаду", која ће се одржати у Београду 2009. године.

Међутим, у многим сегментима организације захтеви МОК су знатно виши од захтева ФИСУ.

Тако, одавно уочен проблем недовољног броја хотела за град са великим развојним амбицијама, добија на значају јер организатор Олимпијских игара младих мора да гарантује 3.000 кревета у хотелима за чланове олимпијске породице, а логично је да може да прихвати посетиоце и гледаоце чији број је у овом тренутку тешко прихватити.

"Олимпијско село" мора да прими 5.000 учесника, па Студентски град којим су учесници ЕЈОФ били веома задовољни, не може да послужи овој сврси, а "Универзитетско село" које се гради за потребе "Универзијаде" је приватна инвестиција и у њега ће се по завршетку Светских универзитетских игара уселити Београђани...

Ништа мањи захтеви (проблеми) нису ни у обезбеђењу услова за одржавање такмичења. Домаћин, рецимо, мора да обезбеди високо квалитетне коње за препонска такмичења, чамце за кајак и веслање и једрење, два атлетска стадиона (главни и помоћни) у непосредној близини, а да не говоримо да стадион мора да има два модерна семафора, да модеран медија центар мора да буде опремљен и за истовремено сигнала високе резолуције (слике) са сваког борилишта (спорта), да домаћа ТВ кућа мора да има услове какве наш јавни сервис нажалост нема...

Организација Олимпијских игара младих подразумева и промене у законској регулативи, од оног што би неизоставно требало учинити и ако не добијемо организацију овог такмичења, као што је ослобађање од царина и пореза спортске опреме која се добија од спонзора, па до тога да се члановима међународне олимпијске породице мора да гарантује екстериторијалност...

Наравно, Београд има и добрих страна. једна од њих је свакако близина потенцијалних олимпијских објеката (у Бангкоку у августу учесници "Универзијаде" су више времена проводили у путу до борилишта него на њима), али она вреди само уз слободну и брзу комуникацију између два дела града које раздваја Сава. Истина МОК не тражи никаква инфраструктурална улагања од градова кандидата, али само зато што се подразумева да кандидати немају те проблеме.

У сваком случају, кандидатура Београда је добра за српски спорт и сам град. Велику промотивну корист добила би и држава Србија и, чак и ако први покушај буде неуспешан, од ње се не сме одустати.

Београд (Србија) има јаке ривале за организацију Првих олимпијских игара младих, али ако одмах почнемо да се припремамо као да ћемо добити ову "олимпијаду" 2010. године, већ за 2014. могли би да неупоредиво више оптимизма уђемо у нову олимпијску трку.

--------------------------------------------------------------------------

Одлука у фебруару 2007.

До 7. септембра градови кандидати морају да прибаве и доставе МОК-у све неопходне гаранције државних и градских власти, а до 26. октобра да попуне упитник МОК, на основу којег ће експертска група скратити листи кандидата одабравши оне за које сматрају да имају најбоље услове за организацију Олимпијских игара младих.

У децембру Евалуциона комисија МОК обићи ће градове који су остали у трци (члановима МОК и представницима међународних спортских федерација забрањено је да одлазе у градове кандидате и да примају било какве поклоне), а избор првог домаћина Олимпијских игара младих  заказан је за фебруар 2008.

--------------------------------------------------------------------------

Учествује 3.500 спортиста у 26 спортова

На олимпијским играма младих учествоваће 3.500 спортиста (од 14 до 18 година) и 875 њихових пратилаца из 205 земаља.

Предвиђено је да се такмичења одрже у 26 олимпијских спортова, а изнимно градови кандидати могу да смање број спортова ако немају услове за неки од њих. Незванично Београд ће понудити такмичења у 21 спорту.

МОК још није саопштио начин квалификовања и норме за Пре олимпијске игре младих.

--------------------------------------------------------------------------

Три олимпијске кандидатуре Београда

Београд је три пута кандидован за организацију, досад јединих, "великих" Летњих олимпијских игара.

Први пут за Игре 1948. године, али због Другог светског рата од те кандидатуре се одустало. Тадашњи ЈОК је кандидовао Београд за 15. игре 1992. године. Наш главни град је у конкуренцији Амстердама, Барселоне, Бирмингема, Бризбејна и Париза, елиминисан у трећем кругу гласања, а организацију је добила Барселона.

На крилима овог несумњивог успеха, Београд је кандидован и за наредне 26. игре 1996. године, на стогодишњицу обнављања Олимпијских игара. У конкуренцији Атине, Атланте, Торонта, Мелбурна, Манчестера испао је у првом кругу, а Игре је добила Атланта.