Криза владе за сада само у најави

Различити ставови чланова коалиције на власти око уласка Србије у НАТО за сада су само потенцијално жариште у односима владајућих странака. Савез на власти могао би доћи у искушење тек ако се испуне два услова: прво, да косовски Албанци (вероватно уз амерички миг) прогласе независност покрајине после 10. децембра, рока који су Американци прописали, и друго, да Сједињене Америчке Државе одмах после тога признају Косово као суверену државу. Тек тада би се заиста нашла на проби евроатлантска будућност Србије. Још је непознаница да ли би Демократска странка Бориса Тадића и под тим околностима инсистирала да Србија уђе у НАТО. И тек када би ДС и после таквог евентуалног расплета и даље тврдио да Србија треба да уђе у НАТО, владајућа коалиција могла би да се нађе у озбиљној кризи.

Да чланови коалиције на власти за сада немају намеру да растурају тешко склопљени савез због овог хипотетичког сценарија најбоље показује то што министар спољних послова Србије Вук Јеремић данас у Бриселу представља Презентациони документ о основним циљевима Србије у програму Партнерство за мир у коме се више не помињу амбиције Србије да се једнога дана учлани у НАТО. Формулација о евроатлантским интеграцијама, наиме, избачена је из прве верзије овог документа, што су једногласно прихватиле све странке чланице владе на седници која је одржана 27. јула.

Да партнери у влади још не намеравају да потежу ово питање, упркос бурној јавној полемици, јуче је потврдила и члан Председништва Г17 плус Сузана Грубјешић, која је нагласила да "чланство Србије у НАТО у овом тренутку није на дневном реду". Грубјешић је, ипак, подсетила да ниједна држава источне Европе није постала чланица ЕУ пре него што се придружила Северноатлантском савезу и да о евентуалном уласку Србије у НАТО треба да одлуче грађани на референдуму. Да се о томе одлучује плебисцитом, став је и ДСС-а.

Ипак, Грубјешић је јуче подсетила и да је наставак евроатлантских интеграционих процеса био један од приоритета свих влада у Србији од 5. октобра 2000. године, а да то важи и за актуелну владу.

Међутим, Бранислав Ристивојевић, портпарол Демократске странке Србије, тврдио је потпуно супротно, односно да приликом формирања нове владе није било речи о евроатлантским, већ само о европским интеграцијама. Као доказ ових тврдњи Ристивојевић је подсетио на експозе премијера Војислава Коштунице у Скупштини Србије у коме није било ни речи о будућој сарадњи Србије са НАТО-ом, нити о учлањењу у ову алијансу.

И док у ДСС-у тврде да су са коалиционим партнерима већ почели разговоре о томе да, у случају једностраног признања независности Косова, Скупштина Србије донесе резолуцију о неуласку Србије овај војни савез, у Г17 плус кажу да о томе није било ни речи међу партнерима у влади. Иако се ових дана њени функционери нису изјашњавали о овом питању, Демократска странка јуче је истакла да се нада да резолуција о којој говори ДСС неће доћи на дневни ред Скупштине.

"Прикључивање Србије ЕУ и НАТО-у требало би поставити као питање боље будућности. То је озбиљно питање и тиме би требало да се бавимо, не са страначких становишта, већ о томе треба водити озбиљну расправу у свим стручним и политичким круговима, широко у јавности, и тек онда донети одлуку у најбољем интересу Србије", рекла је шеф посланичке групе ДС у Скупштини Србије Нада Колунџија.

Од парламентарних странака, јуче се овим поводом огласила и Либерално-демократска партија Чедомира Јовановића која сматра да су Србији потребне евроатлантске интеграције, што подразумева и чланство у НАТО-у, а не нов сукоб са светом. Према њиховом мишљењу, "свакодневна кампања коју воде странка и министри Војислава Коштунице против уласка Србије у НАТО потврда је блискости са погрешном политиком коју је водио Слободан Милошевић".

Различити ставови странака око уласка у НАТО отворили су и питање да ли би Србија у случају да не приступи овој алијанси имала потешкоћа са уласком у Европску унију. Са формално-правне тачке гледишта, чланство у НАТО није предуслов за улазак у ЕУ, што доказује и пример Шведске, Финске, Кипра, Ирске и Аустрије које су у Европској унији, али не и у НАТО-у.

Сузана Грубјешић, међутим, подсећа да ниједна источноевропска земља није постала чланица ЕУ а да није пре тога била чланица НАТО-а.

"У интересу је Србије да има добре односе са НАТО-ом и да има добре односе са Русијом. Не смемо да упаднемо у замку хладноратовске реторике у којој би НАТО био виђен као непријатељ, а Русија као спаситељ", каже Грубјешић.

Саветница министра спољних послова Милица Делевић-Ђилас потврђује да су земље централне и источне Европе махом прво приступале НАТО-у па онда улазиле у ЕУ, што је, како каже, било потребно због стабилизације безбедносних прилика у региону.

"Искуство земаља нашег окружења које су се ЕУ прикључиле 2004. или 2007. године говори да су то степенице које су они прошли и зато можемо да закључимо да је то нешто уобичајено", каже она.

Наша саговорница ипак верује да ће се напредак Србије ка ЕУ процењивати према ситуацији у нашој земљи, а не само на основу чланства у НАТО-у. На питање да ли би чињеница да нисмо у овом савезу ипак могла да успори наш пут ка ЕУ, она каже:

"Ако сагласности за улазак у НАТО у земљи буде мање, али и поред тога Србија својим спољнополитичким опредељењем буде привржена европским интеграцијама, верујем да неће бити проблема. Али ако одбијање евроатлантских интеграција буде у светлу једног другачијег спољнополитичког усмеравања Србије, онда ће бити проблем и за европске интеграције".