Саучесници у пропасти сопствене деце

Успеси наших тенисера Јелене Јанковић, Ане Ивановић и Новака Ђоковића утицали су на децу да масовно почну да се баве овим спортом. Подаци говоре да је за 30 одсто веће интересовање за тренирање тениса него ранијих година, али и да је много родитеља одлучило да прода све што има да би њихова деца постигла врхунске резултате и вишеструко вратили уложени новац.

Међутим, лекари упозоравају да су у дугогодишњој пракси сусретали много случајева када су дванаестогодишње девојчице форсиране да освоје медаљу у неком спорту, попут гимнастике, дечаци у фудбалу и кошарци, а да после њиховог неуспеха нико није питао шта се са њима догодило.

Прим. др Бранко Сбутега, из Института за ортопедско-хируршке болести "Бањица" и дугогодишњи лекар Стонотениске репрезентације Србије, каже да су та деца изложена максималним напорима, иако им скелет још није сазрео, а да им због различитих повреда каријера кратко траје.

Он сматра да је улога лекара који брину о здрављу младића и девојака који професионално тренирају неки спорт важна, да би се на време препознале и спречиле трагедије на утакмицама, попут инфаркта, можданог удара, тешких прелома екстремитета и других опасних повреда које спортисти доживљавају.

– Родитељи су саучесници у пропасти властите деце. Терају их да се баве неким спортом, да би задовољили своје амбиције и да би живели на рачун деце. А не питају се да ли су она уопште талентована за спорт. Сада сви масовно форсирају децу да се баве тенисом или кошарком, а о фудбалу да не говорим. Један број њих који успе често не може да поднесе терет славе – рекао је др Сбутега.

Лекари кажу да би у клубовима који тренирају децу за професионално бављење спортом требало да раде: лекар који ће да брине о превенцији, стручњак који ће водити рачуна о исхрани, као и онај који ће бити задужен за психоанализу.

Наш саговорник каже да су најмањи проблем контузије и нагњечења са којима се млади људи сусрећу, а да је најопасније када се неке повреде изнова обнављају. Тако фудбалери имају проблеме са коленом, ватерполисти и стонотенисери са раменом, тенисери са лактом, скакачи и бацачи копља у атлетици са коленом и такође лактом. Лекари кажу да уколико дете има несвестице, главобоље, сметње у раду срца или са дисањем не сме да наставља са физичким активностима без дозволе лекара специјалисте. Игнорисање тегоба које се јављају могу да доведу до инвалидитета или смртног исхода.

– Морају да се уведу чести систематски прегледи и провери здравље спортиста, јер се догађа да се здравствене књижице и картони те деце фалсификују, да се добијају преко везе или да чудним путевима добијају налаз да су потпуно здрава. Прегледи такве врсте се изврдавају на штету здравља спортиста. Потпуно је парадоксално да лекар мушког ватерполо клуба буде гинеколог, што се дешава. Ту се поставља питање: како он на најбољи начин може да пружи помоћ екипи? Такође, сулудо је да се сви спортисти загревају на исти начин – истакао је др Сбутега.

Свет је протеклих дана обишла и вест о трагичној смрти познатог фудбалера Севиље Антониа Пуерте (22), коме је после онесвешћивања на терену до болнице срце застало још четири пута, што је резултирало фаталним исходом. Др Сбутега напомиње да је страшно то што су његови саиграчи испричали да се он раније често онесвешћивао на терену, али да то нико није детаљно испитивао.

– Новац је ушао у све поре овог спорта, па се сви резултати мере количином новца које клуб заради. Смрт овог фудбалера је опомена свим људима који су на неки начин повезани са спортом, али и оних који брину о здрављу спортиста. То може сваког тренутка да се догоди и на нашим теренима, јер је овде реч о небризи и незнању. Лекари се налазе између две ватре – тренера и играча. Већини тренера су важни само резултати, а не како се играчи осећају. Има играча који симулирају да су болесни, али и оних који крију да се лоше осећају – сматра наш саговорник.