Путари на усијаном асфалтном поду

„Кувамо се, али асфалт пуца под нама”, речи су којима нас дочекују радници на усијаном градилишту у Улици војводе Степе. Путари су на температури која је и у хладу прелазила 35 степени Целзијуса уклањали стару подлогу на коловозу. Кратке паузе проводили су збијени под оскудним сенкама оближњих крошњи.

Екипу коју смо срели у близини раскрснице са Улицом Мите Ценића чине тројица прекаљених грађевинаца, од којих један управља дробилицом за ломљење асфалта, а двојица колега мотре да машина не оштети неки од укопаних каблова или цеви.

– Данас је најгори дан откако је почело лето. Још када налети облак прашине од ове подлоге, тешко је дисати и „на шкрге”. Али, немамо куд. Радно време је од седам до пет по подне и тога се придржавамо. Најтеже је кад мине подне, јер је сунце најјаче, а страна улице коју сада радимо тада је на углавном на сунцу – сведочи Бојан Асановић, радник предузећа „Ратко Митровић”, не одвајајући поглед од тек одваљених комада коловоза и слоја земље испод које су инсталације на чију безбедност мотри.

Без обзира што су температуре такве да делује као да ће се одломљени парчићи коловоза претворити у кашу, Асановић и његов колега Ивица Миленковић памте и горе дане.

– Није нам први пут да радимо лети. Никад нећемо заборавити „Газелу”, где смо били ангажовани пре две године. Радили смо на почетку моста и делу аутопута у близини БИП-а. У хладовини је било 40 степени, а имали смо утисак да је на асфалту 70. Верујем да се на таквој подлози стварно могло испржити јаје. Кад смо то преживели, изгураћемо некако и кроз Војводе Степе – дочарава нам Асановић.

Воду која је, осим хладовине, једини спас доносе са чесме удаљене стотинак метара, на следећој раскрсници. У кабини дробилице за асфалт од сунца су сакрили и једну флашу „кока-коле” којом нас нуде.

– Узмите, требаће вам. Чак и шетња довде од места где сте паркирали аутомобил је исцрпљујућа – каже нам брижно Ивица Миленковић.

На питање да ли се неко од житеља овог дела Улице војводе Степе сети да им донесе воду, сок или неко треће освежење и да ли их понуди цигаретом или бар застане да поприча са њима, Асановић одговара да не памти такав гест.

– Застану, али да би нас изгрдили и испсовали што правимо буку. Поготово смета онима што спавају до подне, када почнемо са послом у јутарњим сатима. Нисмо им криви, али потпуно их разумем. Тандрчемо им испод прозора, а они ваљда легну касно, па им је у осам или девет ујутру најслађи сан – закључује Асановић.

--------------------------------------------------- 

Завршетак прве фазе до 10. октобра

У Улици војводе Степе у току је прва фаза реконструкције која обухвата деоницу од Улице Саве Машковића до Љуба Вучковића. Радови су отпочели 17. јула и требало би да се окончају до 10. октобра. Тежиште посла је тренутно око раскрснице Војводе Степе и Улице Мите Ценића. Осим замене асфалта и измештања трамвајских шина на средину коловоза, биће замењени делови водоводне, канализационе, електричне, телекомуникационе и топловодне мреже.

--------------------------------------------------- 

Трговци одсечени од муштерија

Да Улица војводе Степе вапи за реконструкцијом потврдили су и многи стручњаци, као и житељи овог краја, али међу онима који нису одушевљени тим пројектом јесу и поједини трговци. Они тврде да им је промет знатно опао. Власници малих радњи са мешовитом робом, пекара, трафика, продавница брзе хране, цвећара... кажу да је муштерија све мање, а многи размишљају о затварању локала. Од такве могућности још више стрепе запослени у овим објектима, поред којих више не пролази ни градски превоз, ни такси, а нема ни приватних аутомобила.